Blog
Srbijagas drži tržišnu polugu, dok EPC izvođači poput Millennium Teama grade koridore u Srbiji
Dok Srbija proširuje gasnu infrastrukturu, investitori i dobavljači energije suočavaju se sa jednom jasnom realnošću: komercijalni tokovi na domaćem tržištu i dalje su čvrsto vezani za operativnu i regulatornu poziciju Srbijagasa. U martu 2026. godine struktura snabdevanja ostaje pretežno oslonjena na Rusiju, a diverzifikacija pravaca napreduje kroz infrastrukturne projekte brže nego kroz stvarno otvaranje konkurencije.
Najnoviji signal o tempu promene dolazi iz izjave predsednika Aleksandar Vučić, prema kojoj je Srbija obezbedila tromesečno produženje ugovora o uvozu ruskog gasa pod istim cenovnim i količinskim uslovima. Produženje pokriva 6 miliona kubnih metara dnevno uz mogućnost fleksibilnosti za dodatne količine. Reuters navodi da se plaća oko 320–330 dolara za 1.000 kubnih metara, dok čak do 90% trenutnog snabdevanja dolazi iz Rusije.
Zavisnost od jednog izvora i koncentrisana tržišna struktura
Uvozna zavisnost uklapa se u širu sliku koja ostaje izuzetno koncentrisana, uključujući i regionalne okvire. Materijali Energetske zajednice o implementaciji u Srbiji ukazuju da Srbijagas obezbeđuje oko 75% godišnje potrošnje gasa kroz dugoročne aranžmane povezane sa Gazpromom. Ostatak nabavke dolazi sa mađarskog tržišta, manjim azerbejdžanskim isporukama preko interkonektora sa Bugarskom, kao i iz ograničene domaće proizvodnje uglavnom vezane za NIS.
AERS (Agencija za energetiku Republike Srbije) ide korak dalje u regulatornoj interpretaciji: prema dokumentaciji, Srbijagas ima monopol na veleprodajnom tržištu gasa, uz dominantan položaj i u maloprodaji. Zbog toga se sistem posmatra kao vertikalno integrisana struktura, a ne kao liberalizovano tržište gde bi infrastruktura automatski vodila ka konkurentnijoj nabavci.
Kuda ide infrastruktura: interkonektori i skladišta kao poluga sistema
Za razumevanje rizika ulaganja ključno je da diverzifikacija pravaca prolazi kroz državno centralizovan model razvoja. Gasni interkonektor Srbija–Bugarska, završen krajem 2023, ima kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara godišnje—oko 60% potrošnje Srbije. Vlada takođe planira interkonektor Srbija–Severna Makedonija do kraja 2027, uz početak rada početkom 2028, čime se otvara novi južni pravac snabdevanja.
Skladištenje predstavlja drugi stub strategije. Odnos Srbije sa Gazpromom nije samo pitanje uvoza: Reuters navodi da se skladištenje realizuje kroz zajedničke kapacitete u Banatskom Dvoru, pri čemu se uvoz realizuje preko Srbijagasa i uključuje skladišta u Banatskom Dvoru i Mađarskoj. Ministarstvo rudarstva i energetike planira proširenje kapaciteta sa 450 na 750 miliona kubnih metara, uz povećanje dnevnog povlačenja na 10–12 miliona kubnih metara; cilj je završetak do kraja 2026.
Taj potez daje Srbijagasu jači alat za sezonsku optimizaciju nabavke. U praksi to znači bolju sposobnost upravljanja rizikom kada spot izloženost opada—uz zadržavanje povoljnih dugoročnih cena.
EPC izvođači grade “terensku” stranu strategije: Millennium Team kao primer
Kroz ovakav sistemsku postavku investicije dobija drugačiji smisao: umesto da se fokus stavi isključivo na liberalizaciju tržišta, pažnja se preusmerava na to kako projekti pretvaraju planove u mrežne kapacitete koji omogućavaju nove priključke.
Kompanija Millennium Team izdvojena je kao jedan od najvažnijih domaćih EPC izvođača u razvoju gasne infrastrukture Srbije. Ipak, treba izbegavati zaključak da je reč o jedinom dominantnom izvođaču jer podaci o javnim nabavkama nisu potpuno objedinjeni te Srbijagas sarađuje i sa drugim firmama. Prema dostupnim projektima i kontinuitetu radova, jasno je da je Millennium Team dubloko integrisan u razvoj gasnih koridora i gasifikaciju širom zemlje.
Konkretni koridori: Beograd–Valjevo–Loznica kao zapadna veza
Najjači aktivni projekat iz portfolija odnosi se na gasovod Beograd–Valjevo–Loznica. Millennium Team navodi da glavni izvođački radovi obuhvataju geološka i geodetska istraživanja, dokumentaciju i izgradnju gasovoda dužine 160 km uz osam merno-regulacionih stanica. Projekat je podeljen u dve faze: prva (Beograd–Valjevo) traje od 2022. do 2025, dok druga (Valjevo–Loznica) traje od 2024.
Narodno skupština Srbije usvojila je tokom 2025. zakon o državnoj garanciji za kredit Banke Intesa namenjen finansiranju ovog projekta, što potvrđuje njegov strateški značaj na državnom nivou. Uloga projekta opisana je kao formiranje ključnog zapadnog gasnog koridora koji povezuje industrijske i lokalne potrošače sa nacionalnom mrežom.
Duža lista radova: od Aleksandrovca do Kraljeva
Pored zapadne trase, drugi važan projekat jeste gasovod Aleksandrovac–Kopaonik–Novi Pazar–Raška–Tutin, koji se realizuje od 2017. Do sada je izgrađeno 116 km mreže uključujući gasovod i prateće stanice. Projekat širi dostupnost gasa u centralnoj i jugozapadnoj Srbiji gde je pristup mreži bio ograničen—što istovremeno povećava potencijalnu bazu potrošnje Srbijagasa kroz nove industrijske i komunalne korisnike.
Slična logika vidi se kroz program gasifikacije Kraljeva: planirano je ukupno 644 km polietilenske mreže, zatim 16,7 km čeličnog gasovoda srednjeg pritiska i četrnaest stanica; značajan deo već je realizovan. Iako ove inicijative ne privlače pažnju poput velikih interkonekotra, predstavljaju osnovu za razvoj lokalne potrošnje—i time doprinose monetizaciji mreže.
Urbana prisutnost i širi spektar poslova
Pored ruralnih koridora, portfolio Millennium Teama obuhvata projekte u Zemun-u, Rakovici, Grockoj i Smederevu te aktivnosti unutar projekta Beograd na vodi, gde kompanija radi projektovanje i izgradnju gasne infrastrukture. Projekat Beograd na vodi traje od 2018 godine te potvrđuje prisustvo kompanije u urbanim i periurbanim zonama potrošnje.
Konačno, iskustvo kompanije uključuje strateške projekte poput gasovoda Turski tok (TurkStream). Time se naglašava da njen angažman nije ograničen samo na distribuciju već obuhvata radove povezane s nacionalnim značajem—od lokalne gasifikacije do velikih transportnih koridora.
Zato investitori gledaju “tri nivoa”, ali pod istim centrom gravitacije
S investicione perspektive tržite gasa može se posmatrati kroz tri nivoa: prvo safety of supply odnosno bezbednost snabdevanja gde dominira ruski gas; drugo diverzifikacija pravaca kroz interkonektore; treće razvoj domaće mreže kojim raste broj mesta potrošnje priključenih sistemu.
Ipak ta tri procesa ne napreduju istom dinamikom—diverzifikacija izvora kasni dok pravci bivaju razvijani ranije ili paralelno s tim procesima; istovremeno domaća mreža intenzivno raste.
