Rumunija ubrzava BESS: od najava projekata ka finansiranju, izgradnji i testu održivosti prihoda

Rumunija ubrzano prelazi iz faze brojnih najavljenih projekata baterijskog skladištenja energije (BESS) u period kada se sektor oslanja na konkretna finansiranja i aktivnu izgradnju. Za investitore to je ključan pomak: dok se kapaciteti približavaju operativnoj fazi, ekonomska logika koja je do sada donosila visoke prihode sve više dolazi pod pritisak konkurencije i zasićenja tržišta.

Kapaciteti u razvoju i tempo puštanja u rad

Prema podacima nacionalnog regulatora, trenutno se razvija 143 napredna projekta baterijskog skladištenja ukupnog kapaciteta 9.147 MW. Očekuje se da će 36 projekata sa približno 2.050 MW biti pušteno u rad do kraja 2026. godine. Do kraja 2025. godine instalirani kapacitet baterijskog skladištenja već je dostigao skoro 600 MW.

Zašto su prihodi bili privlačni — i šta se menja

Analiza ENTSO-E svrstala je Rumuniju na četvrto mesto najatraktivnijih tržišta za baterijsko skladištenje u Evropi, sa prosečnim prihodima od oko 792 evra po MW dnevno, iza Mađarske, Bugarske i Grčke. Ovi prihodi uglavnom proizlaze iz velikih dnevnih razlika u cenama električne energije: velika proizvodnja iz solarnih elektrana obara dnevne cene, dok ograničeni kapaciteti skladištenja i prekogranične veze povećavaju cene tokom večernjih vršnih opterećenja.

Baterije su, prema navodima iz teksta, dobro pozicionirane da koriste energetsku arbitražu i usluge balansiranja. Međutim, kako novi projekti budu ulazili u pogon, očekuje se da oba izvora prihoda postanu sve konkurentnija.

Državna podrška kao katalizator: modernizacija i pametna brojila

Državna podrška ima centralnu ulogu u ubrzanju razvoja sektora. Rumunija je izdvojila 250 miliona evra iz Fonda za modernizaciju EU: 150 miliona evra namenjeno je samostalnim projektima baterijskog skladištenja, dok je 100 miliona evra usmereno na uvođenje pametnih brojila električne energije.

Finansiranje za projekte skladištenja dodeljivaće se kroz konkurentske postupke uz ograničenje od 69.000 evra po MWh i 15 miliona evra po kompaniji. Cilj je instalacija najmanje 2.174 MWh novih kapaciteta skladištenja. Planirana ugradnja više od 800.000 pametnih brojila treba da unapredi praćenje mreže, tačnost obračuna, upravljanje gubicima i da otvori dodatne mogućnosti za programe upravljanja potrošnjom (demand response).

Rastuće angažovanje privatnog kapitala i međunarodnih institucija

Pored javne podrške, tekst ukazuje na pojačano prisustvo privatnih investitora i međunarodnih finansijskih institucija na rumunskom tržištu skladištenja.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) odobrila je 48,5 miliona evra za finansiranje druge faze projekta Gura Ialomitei kompanije Aukera Energy. Proširenjem će biti dodato 100 MW/200 MWh baterijskog kapaciteta, čime ukupna veličina projekta dostiže 250 MW/500 MWh.

Nofar Energy je pustio u rad solarnu elektranu Ghimpati snage 146 MW i trenutno integriše baterijsko skladištenje na toj lokaciji. Kompanija razvija portfolio koji uključuje 849 MW solarnih kapaciteta i 2,27 GWh baterijskog skladištenja, uz ugovore o nabavci vredne približno 80 miliona evra za baterijske sisteme na projektima Ghimpati i Iepuresti ukupnog kapaciteta 860 MWh.

Skladištenje kao deo šire obnovljive infrastrukture

Baterijsko skladištenje sve češće ulazi kao komponenta šireg projekta obnovljivih izvora umesto kao samostalna tehnologija. Tinmar Energy i EC Oltenia planiraju instalaciju baterijskih sistema uz četiri solarne elektrane ukupnog proizvodnog kapaciteta gotovo 395 MW. Ukupna vrednost solarne investicije procenjuje se na 243–260 miliona evra, a finansiranje će biti obezbeđeno kroz Fond za modernizaciju EU, kapital akcionara i komercijalne bankarske kredite.

PPC Renewables razvija baterijsko skladištenje za svoju vetroelektranu Fantanele-Vest, što se uklapa u širi trend povećanja vrednosti postojećih priključaka na mrežu kombinovanjem obnovljivih izvora i skladištenja energije.

Šira slika: rast obnovljivih izvora povećava potrebu za fleksibilnošću

Portfelj obnovljivih izvora nastavlja da raste nezapamćenim tempom: Rumunija ima oko 1.530 projekata obnovljive energije sa više od 91 GW odobrenog kapaciteta koji čekaju priključenje na mrežu. Operatori prenosnog sistema očekuju da će približno 30,4 GW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora biti pušteno u rad između 2026. i 2035. godine.

U takvom okruženju baterijsko skladištenje više nije opciono rešenje već kritična komponenta elektroenergetske infrastrukture — potrebna za upravljanje zagušenjima mreže, balansiranje promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora i ublažavanje uticaja pada cena električne energije tokom perioda visoke solarne proizvodnje.

Investorska lekcija: rani uslovi mogu ustupiti mesto zrelijem tržištu

Iako perspektive ostaju povoljne, tekst naglašava da investitori sve više moraju razlikovati atraktivnost ekonomskih uslova rane faze razvoja tržišta od realnosti zrelijeg sektora skladištenja energije.

Kako navodi analiza uključena u članak, sistemi sa trajanjem od dva sata trenutno mogu ostvariti značajnu vrednost kroz iskorišćavanje večernjih skokova cena. Ali dalji rast kapaciteta postepeno bi mogao smanjiti razlike u cenama i pritisnuti prihode ostvarene isključivo na tržištu električne energije — uz dodatne faktore poput zasićenja balansnih usluga, degradacije baterija, budućih troškova proširenja kapaciteta i mogućeg kašnjenja priključenja na mrežu.

Najotporniji bi mogli biti projekti koji kombinuju skladištenje sa obnovljivim izvorima, imaju povoljne lokacije za priključenje i obezbeđene dugoročne ugovore o kapacitetu ili snabdevanju industrijskih potrošača — nasuprot projektima koji se oslanjaju isključivo na kratkoročnu volatilnost veleprodajnog tržišta električne energije.