Crna Gora ubrzava OIE projekte, ali aukcijski model mora da prođe test mreže i dokumentacije

Crnogorski sektor obnovljive energije ulazi u novu razvojnu fazu, potpomognut širim portfoliom konkretnih projekata koji bi mogao da podrži novi investicioni ciklus. Ipak, iskustvo prve državne solarne aukcije jasno je pokazalo da najavljeni kapaciteti ne znače automatsku spremnost za realizaciju—ključni test je bio u dokumentaciji, usklađenosti sa prostorno-planskom regulativom i zahtevima za priključenje na elektroenergetsku mrežu.

Redizajn tendera nakon što nijedna prijava nije prošla

Ministarstvo energetike sada redizajnira tender uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nakon što nijedna prijava u početnoj solarnj aukciji od 250 MW nije ispunila sve zakonske i tehničke uslove. Prema navodima iz teksta, problem nije bio u nedostatku interesovanja investitora, već pre svega u kvalitetu pripremljenosti: dokumentaciji, usklađenosti sa prostorno-planskim pravilima i uslovima za priključenje na mrežu.

Aukcije ostaju stub strategije 2026–2028

Izmenjeni model aukcija ostaje centralni stub crnogorske strategije razvoja obnovljive energije. Državni program za period 2026–2028 predviđa aukcije za ukupno 450 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora: 250 MW solarnih i 200 MW vetroelektrana. Ugovori za razliku (Contracts for Difference – CfD) trajaće 12 godina, a njihova svrha je da smanje troškove finansiranja kroz veću predvidivost prihoda.

Međutim, tekst naglašava da će uspeh ovog modela zavisiti od detaljne provere vlasničkih prava nad zemljištem, statusa dozvola i uslova priključenja pre nego što projekti uđu u aukcioni proces. Drugim rečima, finansijski mehanizam može ublažiti cenu rizika, ali ne može zameniti administrativnu i tehničku spremnost.

Vetroparka i solarni projekti napreduju paralelno

Pored aukcijskog programa, nekoliko velikih projekata nastavlja da se kreće kroz procedure. Wind Europe MNE pokrenula je postupak ekološkog skrininga za vetropark Njegovudža snage 92,4 MW kod Žabljaka. Projekat obuhvata 14 turbina pojedinačne snage 6,6 MW i novu 110 kV priključnu infrastrukturu.

Vetropark Korita od 88 MW kod Bijelog Polja dobio je ugovor o priključenju sa CGES-om. Očekuje se investicija od oko 132 miliona evra, uz planirani početak komercijalnog rada do 2030. godine. Tekst podseća da je prethodno došlo do zastoja nakon odbijanja građevinske dozvole zbog nedostatka ugovora o priključenju—primer kako neusaglašen redosled regulatornih koraka može odložiti čak i napredne projekte.

EPCG–Masdar uvodi skladištenje kao deo šireg portfolija

Jedan od najznačajnijih investicionih signala dolazi iz zajedničkog preduzeća EPCG i Masdara, osnovanog sa ciljem razvoja do 2 GW kapaciteta obnovljive energije i skladištenja električne energije. Početni portfolio uključuje solarne elektrane Stedim (140 MW) i Krupac (50 MW), kao i studije izvodljivosti za više od 400 MW reverzibilnih hidroelektrana sa pumpnim skladištenjem.

Uključivanje skladišnih kapaciteta dobija posebnu težinu jer treba da omogući balansiranje rastuće solarne proizvodnje, smanji rizik ograničenja tokom perioda viškova energije i omogući prebacivanje električne energije u sate veće tržišne vrednosti—uključujući potencijalni izvoz preko interkonekcije sa Italijom.

Međunarodni kapital širi pipeline van aukcija

Prisustvo međunarodnih investitora se takođe širi. Francuska kompanija Qair dobila je građevinsku dozvolu za solarnu elektranu Rudine snage 50 MW kod Nikšića, koja bi trebalo da proizvodi oko 73 GWh godišnje. Kompanija navodi dodatnih 250 MW projekata sa obezbeđenim planskim i tehničkim odobrenjima, dok se još 70 MW nalazi u procesu pribavljanja dozvola.

Saradnja sa EPCG predstavlja dodatni model razvoja obnovljivih projekata van državnog aukcijskog sistema—što može biti važno za tempo realizacije kada se aukcijski procesi suočavaju s administrativnim ili mrežnim ograničenjima.

Prijenosna infrastruktura dobija finansiranje kako bi pratila rast

Crna Gora istovremeno ubrzava ulaganja u prenosnu elektroenergetsku infrastrukturu kako bi omogućila priključenje budućih obnovljivih kapaciteta. Operator prenosnog sistema CGES obezbedio je kredit od 25 miliona evra od Francuske razvojne agencije (AFD), uz državnu garanciju, za modernizaciju trafostanice 220/110 kV Perućica i unapređenje trafostanice 400/220/110 kV Pljevlja 2. Očekuje se i podrška kroz grant Evropske unije od 8,5 miliona evra.

Modernizacija Perućice trebalo bi da omogući integraciju do 350 MW hidroenergetskih kapaciteta, dok unapređenje Pljevalja 2 jača poziciju Crne Gore u okviru Transbalkanskog elektroenergetskog koridora i podržava dugoročnu tranziciju sa proizvodnje električne energije iz uglja.

Zajednički efekat: više fleksibilnosti nego samo više kapaciteta

Kada se posmatraju zajedno—portfoliji vetroelektrana, solarnih elektrana i sistema skladištenja—partnerstvo EPCG–Masdar i planirani aukcijski program ukazuju na razvojni potencijal koji premašuje trenutne potrebe crnogorskog elektroenergetskog sistema. Zato se fokus pomera sa same izgradnje ka integraciji u mrežu, izvoznom potencijalu i fleksibilnosti sistema.

Tekst ističe da buduće investicije neće moći da se zasnivaju na pretpostavci neograničenog plasmana električne energije niti na dostupnosti prenosa ili stabilnih tržišnih cena. Finansijske institucije će tražiti detaljne procene rizika ograničenja proizvodnje, rokova priključenja, troškova balansiranja i budućih ulaganja u mrežu—što direktno povezuje kvalitet pripreme projekta s troškovima kapitala.

Razlika između vetra i sunca postajaće sve važnija kako raste udio obnovljivih izvora: projekti poput Njegovudže i Korita očekuju veće faktore iskorišćenja tokom zimskih meseci i noćnih sati, dok su solarni projekti osetljiviji na pad veleprodajnih cena tokom perioda visoke dnevne proizvodnje. Najotporniji dugoročni model za Crnu Goru zato treba da bude kombinacija vetra, sunca, hidroenergije, reverzibilnih hidroelektrana i baterijskih sistema uz koordinisano upravljanje mrežom i proizvodnjom—umesto razvoja pojedinačnih projekata kao izolovanih priključaka.