NIS se vraća profitu, ali pitanje vlasništva i dalje određuje rizik za energetsku sigurnost Srbije

Naftna kompanija Srbije vratila se u zonu profita u prvoj polovini 2026. godine, ali bolji rezultati nisu uklonili glavni strateški problem koji investitori prate: neizvesnost oko vlasništva i uslova pod kojima NIS može dugoročno da planira nabavku sirove nafte, transport i velike kapitalne odluke. Za energetsku sigurnost Srbije, to pitanje je jednako važno kao i kratkoročna profitabilnost.

Dobit raste uz povoljnije tržišne uslove

Grupa je ostvarila neto dobit od 83,5 miliona evra i EBITDA približno 300 miliona evra. Finansijsku sliku podržale su više cene sirove nafte, pozitivni efekti zaliha i kontinuirane mere kontrole troškova. Prosečna cena Brent-a u posmatranom periodu iznosila je 92,60 dolara po barelu, što je stvorilo povoljnije tržišno okruženje.

NIS je istovremeno nastavio investicioni program sa kapitalnim ulaganjima od 101 milion evra tokom prvih šest meseci godine. Ipak, kompanija je i dalje zavisila od privremenih dozvola američkih institucija za nastavak poslovanja zbog vlasničke strukture povezane sa ruskim akcionarima.

Privremena licenca produžava rad rafinerije — ali ne uklanja rizik

Najnovije produženje licence omogućava NIS-u da nastavi nabavku sirove nafte, rad rafinerije i distribuciju goriva do 28. avgusta. Iako ova odluka sprečava neposredan prekid operacija, kratko trajanje odobrenja ostaje jedna od najvećih strateških slabosti kompanije.

Ponavljana privremena produženja obezbeđuju operativnu stabilnost u kratkom roku, ali ne stvaraju sigurnost potrebnu za dugoročno planiranje. Nedostatak jasnog rešenja utiče na ugovore o nabavci sirove nafte, uslove finansiranja, osiguranje, pomorski transport i donošenje velikih investicionih odluka.

Operativni obim pokazuje značaj NIS-a za domaće snabdevanje

NIS ostaje ključna kompanija za energetsku sigurnost Srbije. U prvoj polovini 2026. godine preradila je 1,6 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, dok je prodaja naftnih derivata dostigla 1,4 miliona tona.

Kompanija upravlja mrežom od 384 benzinske stanice (327 u Srbiji), a rafinerija u Pančevu predstavlja strateški važan element domaćeg snabdevanja gorivom. Svaki duži prekid rada zato bi imao posledice koje prevazilaze samo poslovanje NIS-a i direktno bi uticale na širu ekonomiju Srbije.

Sezonski transportni rizici dodatno testiraju fleksibilnost snabdevanja

Letnji hidrološki uslovi povećali su operativne rizike: izuzetno nizak vodostaj Dunava smanjio je kapacitet rečnog transporta na svega 30–40% uobičajenog nivoa. To ograničava alternativne pravce dopreme goriva upravo kada fleksibilnost snabdevanja postaje posebno važna.

Srbija je odgovorila merama koje treba da amortizuju potencijalne poremećaje: privremeno je stavila na raspolaganje obavezne operativne rezerve dizela koje drže naftne kompanije, smanjila akcize za 20% i zadržala državne strateške rezerve netaknute. Time su povećani izgledi za kontinuitet snabdevanja, ali je istovremeno potvrđena povezanost rada rafinerije sa transportnom infrastrukturom i geopolitičkim rizicima.

Moguće promene vlasništva: potencijal za fleksibilnost, ali uz regulatorne prepreke

Jedno od mogućih rešenja za vlasničku strukturu moglo bi uključiti mađarsku kompaniju MOL, ali konačan ishod zavisi od uslova transakcije, odobrenja koja se tiču sankcija, korporativnog upravljanja i sposobnosti Srbije da zadrži strateški uticaj nad kompanijom.

NIS već radi na smanjenju regionalne izloženosti prodajom rumunske filijale i pripremama za potencijalnu prodaju poslovanja u Bugarskoj. Obe transakcije zahtevaju regulatorna odobrenja i saglasnost američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC). Takve prodaje mogle bi poboljšati finansijsku fleksibilnost NIS-a i pojednostaviti regionalnu strukturu grupe, ali bi istovremeno smanjile geografsku diversifikaciju u trenutku kada energetska sigurnost dobija sve veći prioritet.

Diverzifikacija pravaca snabdevanja preko Mađarske

Srbija paralelno radi na diversifikaciji pravaca snabdevanja sirovom naftom preko Mađarske. Državna kompanija Transnafta podnela je zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu za planirani naftovod koji bi povezao Horgoš i Novi Sad. Time bi Srbija bila povezana sa sistemom Družba i smanjila zavisnost od postojeće rute JANAF preko Hrvatske.

Planirana vrednost ugovora za izgradnju i nadzor projekta procenjena je na oko 131 milion evra bez PDV-a. Projekat bi trebalo da unapredi logističku fleksibilnost i obezbedi dodatni pravac snabdevanja, ali sam po sebi ne bi automatski eliminisao izloženost ruskoj nafti ukoliko povezani sistemi ostanu pod uticajem geopolitičkih i sankcionih rizika.

Investicije se nastavljaju — ali problem kontinuiteta ostaje nerešen

I pored neizvesnosti oko budućeg strateškog položaja, NIS nastavlja sa manjim operativnim ulaganjima: dve gasne elektrane u Banatskom Miloševu i Srpskoj Crnji ušle su u probni rad nakon investicije vredne 17 miliona evra. Ukupna snaga postrojenja iznosi 5 MW, a trebalo bi da proizvode oko 40,5 GWh električne energije godišnje koristeći ranije nedovoljno iskorišćene količine gasa sa naftnih polja.

Ovi projekti doprinose energetskoj efikasnosti i boljem korišćenju resursa, ali ne rešavaju širu neizvesnost oko kontinuiteta rada rafinerije niti buduće vlasničke strukture.

Dugoročni zadatak: raspodela rizika umesto kratkoročne profitabilnosti

Zbog toga se glavni izazov pomerio sa kratkoročne profitabilnosti ka dugoročnijoj raspodeli rizika: Srbiji su potrebni stabilan rad rafinerije, pouzdani pravci dopreme sirove nafte i sigurne rezerve goriva. Svaki budući vlasnik će zahtevati stabilno korporativno upravljanje, zaštitu od sankcionih rizika i predvidiv pristup međunarodnim tržištima.

Održivo rešenje mora istovremeno da obuhvati više elemenata — vlasničku strukturu i kontrolu nad kompanijom; ugovore o snabdevanju; pristup bankarskim uslugama; osiguranje; kao i mehanizme upravljanja vanrednim zalihama goriva. Sama operativna licenca nije suštinski uzrok problema: ona samo omogućava da širi vlasnički i geopolitički izazov bude “preveden” kroz režim dozvola u svakodnevni rad jedne od strateški najvažnijih energetskih kompanija Srbije.