Kako portfeljna snaga preuzima primat u trgovini strujom: Rumunija, Mađarska i Srbija

Dok su ulagači nekada posmatrali regionalnu trgovinu električnom energijom kroz prizmu “koliko je lako kupiti jeftinije pa prodati skuplje”, tržišna praksa u jugoistočnoj Evropi sve više ide drugim putem. U Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji dobitnici su sve češće oni koji mogu da izvuku vrednost iz širokih portfelja proizvodnje, snabdevanja i balansa — a ne nužno kompanije koje najagresivnije zauzimaju trgovačke pozicije.

Kako se regionalne cene približavaju, direktna arbitraža postaje manje izražena. Umesto toga, pažnja se preusmerava na kratkoročnu optimizaciju, upravljanje zagušenjima i hedžing pristupe koji pomažu da se rizik drži pod kontrolom dok se istovremeno monetizuje fleksibilnost sistema.

Rumunija: najkompletniji miks likvidnosti i učesnika

U rumunjskom segmentu komercijalne moći vodeća pozicija pripada kompaniji Hidroelectrica. Ona je u 2025. ostvarila neto dobit od 3,303 milijarde RON, uprkos slabijoj hidrologiji, dok je bruto proizvodnja pala na 12.215 GWh. Ipak, Hidroelectrica ostaje snažna portfolio priča jer kombinuje jeftinu hidro proizvodnju sa fleksibilnošću i velikim veleprodajnim prodajnim kapacitetom.

Pored nje, Electrica ima jedan od najvećih snabdevačkih trgovačkih portfelja: prijavljena je neto dobit od 1,219 milijardi RON u 2025., uz 7,3 TWh isporučene energije na maloprodajnom tržištu i tržišni udeo od 14,73%. Dodatni sloj sofisticiranosti dolazi iz energetskog profila koji gradi OMV Petrom: gasna elektrana Brazi proizvela je 4,7 TWh u 2025., a ta proizvodnja se koristi u okviru šireg modela optimizacije gas–električna energija.

Kvalitativno objašnjenje zašto Rumunija dominira leži u dubini njenog tržišnog ekosistema. Prema podacima koje prenosi OPCOM, trgovanje na tržištu dan unapred dostiglo je 15,7 TWh u 2025., uz baznu cenu od 108,16 EUR/MWh. Uz to su zabeleženi i bilateralni tokovi kroz fleks mehanizam (13,88 TWh) kao i transakcije na PC-OTC (6,58 TWh) i CM-OTC kanalu (5,45 TWh). Takav raspored sugeriše da rumunjsko tržište nije svedeno samo na spot logiku već uključuje ugovorni sloj gde se profil (shape), tenor (rok) i rizik optimizuju kroz različite forme trgovanja.

Mađarska: likvidnost postoji, ali pravila igre favorizuju obim portfelja

Iako mađarsko tržište takođe nudi značajnu likvidnost, struktura učesnika dodatno pojačava efekat koncentracije. Dominantni portfolio igrač je MVM Group: kompanija je prijavila EBITDA od 478 milijardi HUF u H1 2025, dok je veleprodajni sektor prodao 19.331 GWh, ostvarivši pritom neto prihode od 1.418,6 milijardi HUF. U maloprodaji MVM dodatno isporučuje još 12.040 GWh.

Zbir ovih brojeva potvrđuje centar gravitacije mađarske vertikalno integrisane državne grupe koja kontroliše nabavku i proizvodnju kao i portfelj kupaca te širenje na regionalnom nivou. U tom kontekstu MVM navodi da je MVM Partner

Sama berzanska aktivnost daje dodatnu podlogu za zaključak o robustnosti trgovine: prema podacima za mart 2025., platforma za spot trgovanje — HUPX Spot

– Ukupno trgovano:

• 3.673.686 MWh

• 2.650 GWh na tržištu dan unapred

• 963 GWh intraday kontinuirano

• 60,3 GWh kroz intraday aukcije

Pritom su zabeleženi učesnički tokovi preko okvira aukcija kao što su DAM (102 ) , IDC (88 ) i IDA članova (57 ). Ipak, poruka ostaje ista kao u Rumuniji: najuspešniji učesnik nije onaj sa “najbržim” sistemom već onaj sa najširim portfeljem koji može da pretvori likvidnost u profitabilne operacije.

Srbija: EPS kao komercijalna platforma dok SEEPEX jača relevantnost berze

Kod Srbije slika izgleda drugačije — berza dobija na značaju bez potpunog raskida sa infrastrukturnom realnošću domaćeg tržišta. Trgovanje ostaje snažno vezano za stratešku ulogu kompanije  EPS-a” i manji broj regionalnih trgovaca nego za širok spektar transparentnih listiranih snabdevača.

Konsolidovani finansijski izveštaji EPS-a ukazuju koliko centralna pozicija utiče na tokove prihoda: prijavljeni su  prihodi od 442,6 milijardi RSD u 2024. i  neto dobit od 24,4 milijarde RSD. Od ukupnog iznosa prihodâ;,  133,9 milijardi RSD  potiče od prodaje domaćinstvima, 255,5 milijardi RSD”’s od tržištnih kupaca. 

(Napomena o tekstualnoj vernosti): Izvor navodi ove stavke kao glavne komponente prihoda EPS-a uz dodatne prihode iz industrije te iz oblasti berze i izvoza — čime EPS nije samo proizvođač već i centralna komercijalna platforma tržišta električne energije.

Kada se govori o nezavisnim akterima povezanim sa Srbijom, EFT Group se izdvojio kao ključni primer regionalnog trgovca koji posluje na 14 evropskih berzi i isporučuje oko 18 TWh električne energije godišnje. Iako ne dominira domaćim tržištem poput EPS-a, EFT nudi jasnu sliku balkanske trgovačke kuće sa stvarnom regionalnom skalom — što znači da Srbija funkcioniše između modela zasnovanog na javnom preduzeću i onoga opisanog kao koridorsko tržište , gde postoji prostor za delovanje regionalnih igrača.

Lestvica integracije kroz likvidnost koja raste sporije od konvergencije cena

Kroz prizmu likvidnosti, SEEPEX jeste manji od OPCOM-a i HUPX-a ali više nije marginalan. Prema izveštaju za decembar 2025., promet je iznosio 495.637,7 MWh— s prosečnim mesečnim obimom od 486.568,51 MWh— i prosečnom baznom cenom od 108,13 EUR/MWh. Na godišnjem nivou to odgovara približno 5,.8 TWh— i dalje ispod obima Rumunije i Mađarske— ali dovoljno da utiče na balansiranje i širu tržisnu integraciju.

Cene se približavaju—profit ide ka spreadovima i fleksibilnosti

Dodatni signal promene poslovnog modela dolazi iz konvergencije cena tokom 2025.: prosečne dnevne cene bile su približno 108,,17 EUR/MWh u Rumuniji, 108,,51 EUR/MWh u Mađarskoj, i 108,,10 EUR/MWh u Srbiji. 

Kada se razlike smanjuju, kladzična prekogranična arbitraža gubi primat kao glavni izvor profita. Prednost prelazi na satne razlike () , upravljanje zagušenjima , balansiranje te monetizaciju fleksibilnosti— a posebno sposobnost da se potrošnja uskladi s promenljivom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.

Zato Rumunija trenutno izgleda kao najkompletnije tržiste regiona— s najdubljom likvidnošću i najširim spektrom učesnika. Mađarska ima jaku likvidnost ali zbog koncentrisane slike okoMVM-a nezavisni trgovci imaju manji prostor da pariraju po obimu. Srbija je manje transparentna ali potencijalno otvorenija zatržišnu vrednost koju mogu doneti regionalni igrači, naročito ako berzanski segment nastavi da raste.

Poredak po snazi učesnika—portfoljo odlučuje ko pretvara likvidnost u rezultat

Sveukupno posmatrano, poredak po tržišnoj snazi ostaje jasan: 

• <b>u Rumuniji vode Hidroelectrica</ b>, Electrica</ b>, and OMV Petrom</ b>;</ li>
• <b>y Mađarskoj dominira MVM</ b>;</ li>
• <b>y Srbiji EPS ostaje ključni domaći akter</ b>, dok EFT predstavlja najistaknutijeg regionalnog nezavisnog trgovca.</ li>
• <b>y Razlika između tri zemlje nije samo pitanje toga da li su likvidna već koliko je likvidnost dovoljna da “razbije” koncentraciju portfolija.</ b>
• <b>y Trenutno,&nbspprema ovom opisu,&nbsppRumunija je najbliža toj ravnoteži,&nbsppMađarska ostaje nacionalni šampion,&nbspp a Srbija je strateški koridor gde su obim i odnosi jednako važni kao i pristup berzi.</ b>

</ ul >

Trgovina električnom energijom y Virtu.energy link appears at end of source content:


<a href="https://virtu.energy/" target="_blank&quot rel="noreferrer noopener&quot aria-label="Virtu.energy">Virtu.energy</a>