Ranjivost elektroenergetskog lanca: Termoelektrana Ugljevik i dalje bez uglja odgovarajućeg kvaliteta

Termoelektrana Ugljevik i dalje je van pogona, nakon što su iscrpljene zalihe uglja odgovarajućeg kvaliteta. Time je Republika Srpska ostala bez jednog od svojih najvećih domaćih izvora električne energije, a problem se sve manje može tumačiti kao jednokratni kvar ili posledica remonta.

Remont nije doneo stabilizaciju

Elektrana je isključena sa mreže pre približno dve sedmice, svega kratko nakon završetka hitnog remonta koji je trajao oko 60 dana. Prema dostupnim informacijama, nemogućnost da se postrojenje vrati u stabilnu proizvodnju pokazuje da tehničko održavanje samo po sebi nije dovoljno za dugoročnu sigurnost rada, ukoliko pripadajući rudnik ne obezbeđuje dovoljne količine uglja odgovarajućeg kvaliteta.

Ograničene zalihe i neizvesan datum ponovnog puštanja

Menadžment još nije saopštio tačan datum ponovnog puštanja elektrane u rad. Postojeće zalihe uglja, kako se navodi, dovoljne su za svega 10 do 15 dana rada, zbog čega ponovno pokretanje trenutno nije ekonomski opravdano ako se prethodno ne obezbedi pouzdanije snabdevanje gorivom.

Pokretanje velikog termoenergetskog bloka podrazumeva značajne troškove, a kratki period rada praćen novim prinudnim zastojem dodatno bi pogoršao finansijski položaj elektrane. Zato odluka o ponovnom radu zavisi i od tehničke spremnosti postrojenja i od kretanja veleprodajnih cena električne energije.

Kašnjenje kopa Ugljevik Istok 2 usporava dugoročno rešenje

Kao ključni uzrok problema ističe se kašnjenje u razvoju površinskog kopa Ugljevik Istok 2, koji bi trebalo da postane glavni dugoročni izvor uglja za elektranu. Vršilac dužnosti direktora Žarko Novaković naveo je da je početak eksploatacije na kopu Istok 2 najvažniji prioritet kompanije, ali da rudnik još nije dostigao stabilan nivo proizvodnje potreban za kontinuiranu proizvodnju električne energije.

Koncesija od 120 miliona evra nije donela očekivani obim

Vlada Republike Srpske ranije je ruskom biznismenu Rašidu Serdarovu dodelila koncesiju vrednu 120 miliona evra, povezanu sa eksploatacijom uglja na kopu Istok 2. Projekat je predstavljen kao strateško rešenje za dugoročnu sigurnost snabdevanja Termoelektrane Ugljevik ugljem, ali očekivani obim proizvodnje nije ostvaren, pa elektrana i dalje zavisi od gotovo iscrpljenih ili sve zahtevnijih rudarskih eksploatacionih polja.

Geološki i operativni teret: jalovina usporava proizvodnju

Geološki i operativni izazovi ostaju veliki. Predstavnici sindikata procenjuju da je potrebno ukloniti oko 20 miliona kubnih metara jalovine pre nego što bude moguće doći do glavnog ugljenog sloja. Navodi se i da su postojeća mehanizacija i broj zaposlenih nedovoljni za tako obiman posao.

Rudarske aktivnosti su trenutno usmerene pretežno na uklanjanje zemlje i stenskog materijala, umesto na proizvodnju dovoljnih količina uglja za potrebe termoenergetskog bloka.

Finansijski rizici rastu kroz nadoknadu izgubljene proizvodnje

Duži zastoj elektrane otvara više nivoa finansijskih rizika. Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) mora da nadoknađuje izgubljenu proizvodnju iz Ugljevika korišćenjem drugih domaćih kapaciteta ili uvozom električne energije, potencijalno po višim tržišnim cenama tokom letnjih vršnih opterećenja. Istovremeno, izostanak proizvodnje znači gubitak izvoznih količina koje bi inače doprinosile novčanom toku kompanije.

Ponovno pokretanje zavisiće od cene struje i spremnosti sistema

Menadžment planira da usaglasi termin ponovnog puštanja u rad sa ERS-om, nastojeći da izabere period u kojem će vrednost proizvedene električne energije opravdati troškove i rizik rada sa ograničenim zalihama uglja.

Problemi Termoelektrane Ugljevik više se ne mogu posmatrati kao privremeni zastoj izazvan remontom. Oni ukazuju na sve slabiju pouzdanost modela u kojem termoelektrana, rudnik, ekološke obaveze i izloženost tržištu električne energije moraju da funkcionišu kao jedinstven sistem. Bez ubrzanog uklanjanja jalovine, nabavke nove mehanizacije i sprovođenja kredibilnog plana razvoja rudnika, postoji rizik da će se zastoji ponavljati čak i nakon okončanja aktuelnog prekida rada.