Bosna i Hercegovina ponovo jača proizvodnju struje: termoelektrane vraćaju dominaciju, izvoz se povećava

Bosna i Hercegovina je u maju zabeležila vidljiv oporavak u elektroenergetskom sektoru, a rast proizvodnje se odmah odrazio na spoljnotrgovinski bilans. Bruto proizvodnja električne energije dostigla je 1.106 GWh, naspram 830 GWh u istom mesecu 2025. godine, što je omogućilo delimičan povratak izvoznog potencijala zemlje.

Termoelektrane ponovo vode, hidro i obnovljivi rastu ali ne preuzimaju primat

Struktura proizvodnje pokazuje da se oslonac sistema nije promenio: termoelektrane su učestvovale sa 60% u bruto proizvodnji električne energije. Hidroelektrane su činile 27,3%, dok su vetrolelektrane i solarne elektrane obezbedile preostalih 12,7%. Time je potvrđeno da obnovljivi izvori, izuzev velikih hidroelektrana, postaju sve važniji, ali još nisu dovoljno razvijeni da potisnu ugalj kao glavni stub stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Neto proizvodnja u termoelektranama iznosila je 594 GWh, što predstavlja povećanje od 4,4% u odnosu na isti period prošle godine. Proizvodnja hidroelektrana dostigla je 281 GWh i bila je neznatno niža nego u maju 2025. godine. Nasuprot tome, zajednička proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana porasla je za 43,9%, na 141 GWh—segment koji je bio najizraženiji doprinos mesečnom energetskom bilansu.

Manji uvoz i veći izvoz vraćaju suficit

Povećanje domaće proizvodnje preokrenulo je trgovinski položaj Bosne i Hercegovine u sektoru električne energije. Uvoz električne energije smanjen je za 28,6%, sa 500 GWh na 357 GWh, dok je izvoz povećan za 31,7%, sa 489 GWh na 644 GWh. Kao rezultat toga, zemlja je tokom maja ponovo ostvarila status neto izvoznika sa suficitom od približno 287 GWh.

Ovaj izvozni rezultat ima ekonomski značaj jer Bosna i Hercegovina ostaje jedan od retkih elektroenergetskih sistema na Zapadnom Balkanu koji može kontinuirano da ostvaruje izvozne viškove električne energije. Ipak, vrednost izvoza i dalje zavisi od hidroloških prilika, raspoloživosti termoelektrana i sve izraženijih razlika u troškovima emisije ugljen-dioksida između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije.

Oporavak proizvodnje uglja: više tona ne rešava pitanje dostupnosti kvaliteta

Proizvodnja uglja takođe je zabeležila snažan oporavak. Proizvodnja lignita dostigla je 503.000 tona (rast od 71,7% na godišnjem nivou), dok je proizvodnja mrkog uglja povećana za 2%, na 449.000 tona. Podaci ukazuju na poboljšanje eksploatacije uglja u odnosu na neuobičajeno slab rezultat iz maja 2025. godine, ali ne uklanjaju strukturne probleme koji opterećuju pojedine rudnike i proizvodne komplekse.

Dodatno upozorenje dolazi iz produženog zastoja Termoelektrane Ugljevik: veća nacionalna proizvodnja lignita ne znači automatski da svaka elektrana dobija uglj odgovarajućeg kvaliteta, lokacije i kalorijske vrednosti potrebne za svoje blokove.

Raste uvoz gasa uprkos malom udelu u bilansu

Uvoz prirodnog gasa dostigao je 9,61 miliona kubnih metara, što predstavlja rast od 8,7% u odnosu na 8,84 miliona kubnih metara godinu dana ranije. Iako gas ima relativno mali udeo u energetskom bilansu Bosne i Hercegovine, ovaj trend ukazuje na povećanu potražnju van sektora proizvodnje električne energije i naglašava nastavak zavisnosti zemlje od uvoznog snabdevanja.

Iako je energetski bilans Bosne i Hercegovine u maju bio znatno povoljniji nego godinu dana ranije—zahvaljujući većoj proizvodnji u termoelektranama, rastu vetro- i solarnih kapaciteta te manjoj potrebi za uvozom električne energije—dugoročna održivost izvoznog modela ostaje pod uticajem zastarelih termoelektrana, produktivnosti rudnika, promenljivih hidroloških uslova i postepenog pooštravanja evropskih pravila vezanih za emisije ugljen-dioksida.