Rumunija: od 1. jula rast dizela zbog isteka privremenog poreskog rasterećenja

Rumunsko tržište dizela ulazi u novu fazu rasta cena nakon što privremene poreske olakšice na gorivo prestaju da važe. Od 1. jula očekuje se automatski povratak akciza na prethodni nivo, što bi prosečnu maloprodajnu cenu moglo da gurne iznad 1,81 evro po litru—uprkos nedavnom padu cena sirove nafte na međunarodnim tržištima.

Zašto poskupljenje dolazi: istekao je paket poreskih mera

Privremeno smanjenje akciza uvedeno je početkom aprila od strane vlade koju vodi Ilie Bolojan, kao odgovor na rast cena nafte povezan s geopolitičkim tenzijama u vezi sa Iranom. Pored nižih akciza, vlasti su smanjile i solidarni doprinos koji energetske kompanije plaćaju državi.

Zajedno, ove mere su snizile cenu goriva za oko 0,068 evra po litru, uključujući PDV. Međutim, paket mera ističe 30. juna, pa će se akcize vratiti na raniji nivo osim ako ne bude doneta nova politička odluka.

Politička neizvesnost ograničava mogućnost produženja olakšica

Ključna prepreka je institucionalna: prelazna (caretaker) vlada nema ovlašćenja da produži ili izmeni meru. Istovremeno, pregovori o formiranju nove vlade i dalje traju, ali razgovori između parlamentarnih stranaka i predsednika Nicușor Dan nisu doveli do formiranja punopravnog kabineta koji bi mogao da donosi fiskalne odluke.

Šta kažu očekivanja i kako se uklapa u širi evropski kontekst

Prema stanju od 29. juna, prosečna maloprodajna cena dizela iznosila je oko 1,76 evra po litru. Analitičari očekuju da će povratak punih akciza podići cenu iznad 1,81 evro po litru od početka jula, što bi značilo primetan rast troškova za potrošače i transportni sektor.

Očekivani skok dolazi uprkos padu međunarodnih cena sirove nafte nakon diplomatskih napora za smanjenje tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Ipak, rumunsko tržište goriva postaje relativno skuplje unutar Evropske unije: cene benzina su već iznad proseka EU, dok je dizel blizu sredine evropskog raspona.

U prethodnim godinama Rumunija—zajedno sa Bugarskom—često je bila među najjeftinijim tržištima goriva u Evropi, pa sadašnji trend dodatno naglašava rizik od viših troškova energije za domaću ekonomiju u periodu kada politička dinamika otežava brzo prilagođavanje fiskalnih mera.