Slovenija i Hrvatska: fondovi za razgradnju Krškog pokazuju različite modele finansiranja

Finansiranje razgradnje Nuklearne elektrane Krško ostaje dugoročno pitanje za investitore i potrošače energije, jer se obaveze protežu kroz više decenija. Iako se u rezultatima fondova vide različite veličine portfolija i investicioni učinci, njihova stvarna održivost zavisi od toga kako se ažuriraju procene troškova i kako se upravlja rizikom ulaganja tokom vremena.

Slovenački fond: prihodi, prinos i rast portfolija

Fond Slovenije namenjen budućem finansiranju razgradnje ostvario je 39,6 miliona evra prihoda u 2025. godini i prijavio godišnji prinos od ulaganja od 4,26%. Tržišna vrednost investicionog portfolija dostigla je 260,35 miliona evra, što predstavlja povećanje od 2,5% u odnosu na 2024. godinu. Nakon odbijanja troškova, fond je zabeležio višak prihoda nad rashodima u iznosu od 2,56 miliona evra.

Kako nastaju slovenačke uplate

Fond je osnovan 1994. godine sa ciljem finansiranja slovenačkog dela obaveza za demontažu elektrane Krško, upravljanje radioaktivnim otpadom i zbrinjavanje istrošenog nuklearnog goriva. Slovenija svoj deo obaveza prvenstveno finansira kroz obavezne uplate kompanije GEN Energija: izdvaja se 0,012 evra za svaki kWh električne energije preuzete iz Nuklearne elektrane Krško. U 2025. godini doprinosi su dostigli nešto manje od 33,3 miliona evra, dok se sličan nivo uplata očekuje tokom 2026. godine; u prvom kvartalu 2026. godine uplate su premašile 9 miliona evra.

Hrvatski fond: veća imovina i drugačiji tok uplata

Hrvatski fond je na kraju 2025. godine raspolagao imovinom vrednom 466,8 miliona evra, što je značajno više od slovenačkog portfolija. Hrvatska svoje obaveze finansira kroz kvartalne uplate državne elektroprivredne kompanije HEP; tokom godine HEP je uplatio 7,52 miliona evra.

Zašto razlika portfolija ne znači automatski bolju spremnost

Razlika između vrednosti ova dva portfolija sama po sebi ne pokazuje koja država je bolje finansijski pripremljena. Adekvatan nivo sredstava svakog fonda zavisi od ažuriranih procena troškova razgradnje, očekivanog radnog veka elektrane, budućih prinosa od ulaganja, modela upravljanja radioaktivnim otpadom i dinamike budućih rashoda.

Dugoročni prinosi i odluke o radnom veku

Investicioni rezultati imaju poseban značaj jer se obaveze povezane sa razgradnjom protežu kroz više decenija. Čak i manje promene u dugoročnim prinosima mogu značajno uticati na visinu doprinosa koje će snositi GEN Energija i HEP, a posredno i na krajnje potrošače električne energije. S druge strane, previše agresivna investiciona strategija može uneti tržišni rizik u fondove koji moraju ostati dostupni bez obzira na finansijske uslove u trenutku početka razgradnje.

Odluke o produženju radnog veka Nuklearne elektrane Krško takođe utiču na potrebni nivo finansiranja: duži period rada daje fondovima više vremena za akumulaciju sredstava, ali istovremeno može povećati obaveze povezane sa održavanjem, upravljanjem otpadom i završnom demontažom postrojenja.

Ključ ostaje odnos sredstava i najnovijih inženjerskih procena

Prinos od 4,26% koji je ostvario slovenački fond jača njegovu finansijsku poziciju u nominalnom smislu, ali ne uklanja potrebu za redovnim procenama dugoročnih obaveza. Suštinsko pitanje ostaje odnos između akumuliranih sredstava i najnovijih inženjerskih procena ukupnih troškova razgradnje elektrane i upravljanja radioaktivnim otpadom.