Evropska tržišta struje jačaju u prvoj polovini 2026: cene iznad 60 €/MWh, rekordna solarna i vetarska proizvodnja

Evropska tržišta električne energije ušla su u snažniju cenovnu fazu u prvoj polovini 2026. godine, a kretanja cena ukazuju na to da se sistem sve više oblikuje kroz kombinaciju obnovljivih izvora, promena u potražnji i troškova energenata. Za investitore i učesnike na tržištu, ključna poruka je da rekordni nivoi proizvodnje iz obnovljivih izvora ne uklanjaju volatilnost—već je preusmeravaju ka pitanjima fleksibilnosti i troškova ulaznih resursa.

Cene struje: rast na većini tržišta, ali uz oštre regionalne razlike

Prosečne šestomesečne cene premašile su 60 €/MWh na većini glavnih evropskih tržišta. Italija je zabeležila najvišu prosečnu cenu od 127,18 €/MWh, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo pratilo sa 107,27 €/MWh. Nasuprot tome, Portugal i Španija ostali su najpovoljnija tržišta sa prosečnim cenama od 48,77 €/MWh i 49,83 €/MWh.

U poređenju sa drugom polovinom 2025. godine, cene električne energije porasle su na većini analiziranih tržišta. Nordijsko tržište zabeležilo je najveći rast—cene su porasle za 82%—dok je Ujedinjeno Kraljevstvo zabeležilo rast od 27%. Španija i Portugal su, međutim, zabeležili pad cena od 28% i 29%, što se pripisuje većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i poboljšanim uslovima snabdevanja.

Na godišnjem nivou trend rasta takođe dominira: većina tržišta imala je više prosečne vrednosti nego godinu dana ranije. Nordijski region ponovo prednjači sa povećanjem od 120%, pri čemu analiza navodi kombinovani uticaj promena u potražnji, strukturi proizvodnje, kretanjima cena energenata i regionalnim razlikama u dostupnosti obnovljive energije.

Obnovljivi izvori podižu proizvodnju do rekorda—ali traže više fleksibilnosti

Proizvodnja iz obnovljivih izvora nastavila je da menja evropski elektroenergetski sistem. Proizvodnja iz solarnih fotonaponskih elektrana povećana je na godišnjem nivou na svim glavnim tržištima. Španija i Francuska ostvarile su najveći rast od po 16%, a Nemačka, Španija, Italija i Francuska dostigle su rekordne polugodišnje nivoe solarne proizvodnje.

Dalji razvoj solarnih kapaciteta poboljšava snabdevanje tokom dnevnih sati, ali istovremeno povećava potrebu za skladištenjem energije, fleksibilnim kapacitetima za proizvodnju i naprednim upravljanjem mrežom—što direktno utiče na operativne zahteve sistema.

Proizvodnja iz vetra takođe je porasla na svim analiziranim tržištima u odnosu na prvu polovinu 2025. godine. Italija je ostvarila najveći rast od 17%, a zatim slede Francuska i Nemačka. Francuska, Italija i Portugal dostigli su rekordne polugodišnje nivoe proizvodnje iz vetroelektrana.

Potrošnja raste u većini zemalja—osim Španije

Potrošnja električne energije ojačala je na većini evropskih tržišta. Belgija je zabeležila najveći godišnji rast od 6,1%, dok je potrošnja povećana u većini zemalja u odnosu na prethodni šestomesečni period. Španija se izdvojila kao izuzetak sa padom potražnje.

Kako oporavak potrošnje dolazi paralelno sa prilagođavanjem sistema sve većoj integraciji obnovljivih izvora, dodatni pritisak se prenosi na elektroenergetske mreže koje moraju da balansiraju promene u ponudi i potražnji.

Energenti i EU ETS: gas najviši prosek od sredine 2023., Brent blizu višeg nivoa

Kretanja cena energenata ostala su jedan od ključnih faktora koji utiču na cenu električne energije. TTF fjučersi za gas za prvi naredni mesec na ICE tržištu imali su prosečnu cenu od 42,94 €/MWh tokom prve polovine 2026. godine—najviši šestomesečni prosek od druge polovine 2023. godine. Niži nivoi popunjenosti evropskih skladišta gasa i geopolitičke tenzije (uključujući razvoj situacije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana) doprineli su snažnijim uslovima na tržištu gasa.

Naftni fjučersi Brent za prvi naredni mesec na ICE tržištu dostigli su prosečnu vrednost od 87,60 dolara po barelu—najviši nivo od prve polovine 2023. godine. Rast cena odrazio je zabrinutost zbog snabdevanja, geopolitičku neizvesnost i širu volatilnost globalnih energetskih tržišta.

Istovremeno, fjučersi dozvola za emisiju CO₂ u okviru EU ETS sistema za decembar 2026. godine na EEX tržištu imali su prosečnu cenu od 77,13 €/t. Iako je to bilo 2,4% niže nego u prethodnom šestomesečnom periodu, cene su ostale 3,4% više nego u prvoj polovini 2025. godine—što ukazuje da politika dekarbonizacije nastavlja da ostavlja vidljiv trag kroz mehanizam trgovanja emisijama.

Šta to znači: rast obnovljivih izvora menja sistemsku logiku cena

Prema analizi kompanije AleaSoft, prva polovina 2026. pokazala je da se evropsko tržište električne energije sve više oblikuje kroz međusobno delovanje veće integracije obnovljivih izvora, promena u obrascima potrošnje, kretanja cena energenata i rastućeg značaja fleksibilnih energetskih kapaciteta. Drugim rečima: kako se proizvodnja iz sunca i vetra približava rekordnim nivoima širom regiona, investitori će sve više pratiti ne samo količine energije koje stižu iz obnovljivih izvora—već sposobnost sistema da odgovori kada prirodni profili proizvodnje odstupaju od potreba potrošača.