Više obnovljivih izvora preokrenulo regionalni bilans i spustilo cene struje u jugoistočnoj Evropi

Više prognozirane proizvodnje iz vetra i sunca preokrenulo je regionalni odnos ponude i potražnje u jugoistočnoj Evropi, što se odmah odrazilo na pad cena električne energije za dan unapred. U istom trenutku, promena prekograničnih tokova pokazala je da je višak obnovljivih izvora imao merljiv efekat na to ko izvozi, a ko uvozi struju — ali i da tržišni sentiment nije bio jednako „medveđi“ duž cele krive.

Pad cena na većini berzi: Mađarska i region bliže neto izvozu

Većina tržišta u regionu zabeležila je niže cene 12. avgusta. Razlog je bio snažan rast prognoza proizvodnje iz obnovljivih izvora, uz nešto slabiju potražnju, što je poboljšalo regionalni bilans ponude i potražnje. Time su Mađarska i šira SEE regija prešle iz neto uvozne pozicije u manju poziciju neto izvoznika.

Na mađarskoj berzi HUPX bazni ugovor za isporuku narednog dana zatvoren je na 144,89 evra/MWh, što predstavlja pad od 6,50 evra/MWh u odnosu na prethodnu sesiju. U Rumuniji je cena pala za 11,60 evra na 137,91 evro/MWh, dok je u Bugarskoj smanjenje iznosilo 21,10 evra na 125,58 evra/MWh. Srbija je zabeležila najveći pad među navedenim tržištima: cena je pala za 36,30 evra na 113,61 evro/MWh.

Najjeftinije Grčka; Albanija jedina sa rastom

Grčka je ostala najjeftinije tržište među zemljama jugoistočne Evrope sa cenom od 104,46 evra/MWh (pad od 11,30 evra). Slovenija i Hrvatska ostale su blizu Mađarske: cene su iznosile 145,07 evra/MWh i 144,53 evra/MWh. Crna Gora je imala cenu od 141,50 evra/MWh, a Severna Makedonija 139,47 evra/MWh.

Albanija je bila jedino tržište koje je zabeležilo značajniji rast: cena je porasla za 6,60 evra na 156,43 evra/MWh. Italija je ostala najskuplje susedno tržište sa cenom od 176,07 evra/MWh uprkos padu od 5,10 evra.

Nemačka ide naviše: premija Mađarske prema Nemačkoj se smanjuje

Dok su cene u regionu uglavnom padale, nemačko tržište kretalo se suprotno: cena električne energije za dan unapred porasla je za 28 evra na 138,40 evra/MWh. Kao posledica toga, premija mađarskog tržišta u odnosu na Nemačku značajno se smanjila na 6,49 evra/MWh (sa oko 41 evro/MWh dan ranije). U trgovinskim razlikama tog dana Mađarska se kretala iznad Grčke za 40,43 evra/MWh, iznad Bugarske za 19,30 evra/MWh i iznad Srbije za 31,27 evra/MWh.

Obnovljivi izvori povećavaju ponudu; potrošnja blago popušta

Kao glavni pokretač pada cena navodi se veliki rast prognozirane proizvodnje iz obnovljivih izvora. Očekivana solarna proizvodnja u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi povećana je za 1.731 MW na 8.904 MW. Proizvodnja iz vetra porasla je za dodatnih 1.193 MW na 3.825 MW. Zbirno gledano, vetar i sunce trebalo je da dostignu ukupno 12.729 MW — što predstavlja rast od 2.924 MW u odnosu na prethodni dan.

S druge strane, prognozirana potrošnja električne energije u regionu iznosila je 33.615 MW i bila niža za oko 250 MW na dnevnom nivou. Najveći deo pada odnosio se na Mađarsku gde je potražnja smanjena za 453 MW na 4.610 MW. Potrošnja u Rumuniji i Bugarskoj zajedno povećana je za ukupno 407 MW (dok su Grčka beležila rast od samo dodatnih 23 MW), dok su Slovenija i Hrvatska zajedno zabeležile pad od oko 265 MW.

Tokovi preko granica menjaju smer: promena od oko „2 GW“

Snažniji bilans obnovljivih izvora promenio je prekogranične tokove električne energije. Mađarska i SEE prešle su sa neto uvoza od 1.786 MW u utorak na neto izvoz od 214 MW u sredu — promena koja odgovara razlici od oko 2.000 MW.

Uvoz iz Austrije i Slovačke smanjen je za čak oko 1.793 MW na ukupno približno1.089 MW. Istovremeno se povećao izvoz prema Italiji: +237 MW do oko1.302 MW.

Po zemljama najveći neto izvoznik bila je Grčka sa neto izvozom od oko1.763 MW; slede Bugarska sa oko1.155 MW neto izvoza. Mađarska ostaje najveći neto uvoznik sa približno1.468 MW; Hrvatska, Srbija, Slovenija i Crna Gora takođe su bile u deficitu. Rumunija beleži malu poziciju neto izvoznika od oko287 MW.

Spot popušta više nego terminski: trgovci ne prenose isti pogled napred

Iako spot tržište pokazuje pritisak naniže zbog boljeg bilansa obnovljivih izvora i smanjene potrošnje po pojedinim zonama (uz gotovo „3 GW“ dodatne proizvodnje vetar+sunce više nego što bi to sugerisale umerejne promene potrošnje), terminski ugovori u Mađarskoj ojačali su uprkos slabijem spotu.

Nedelja broj34 poskupela je za dodatnih6,50 evra na161 evro/MWh; nedelja35 takođe se povećala za6,50 evra na160 evro/MWh. Cena električne energije za septembar pala je za3,50 evra na160 evro/MWh; ugovor za kalendarsku2026 godinu pojeftinio je za1,50 evra na125 evro/MWh.

U poređenju s nemačkim tržištem premija mađarske krive povećana je: navedeno je da će premija biti veća nego ranije — do30,50 evra/MWh za nedelju34 i36,50 evra/MWn za nedelju35 — dok je septembarski raspon iznosio28 evra/MWn i razlika za kalendarsku2026 godinu ostala nepromenjena na20,50 evra/MWn.

Cene goriva doprinose kretanju terminske krive

Dodatni pritisak duž terminske krive dolazi kroz kretanje energenata: cena gasa za septembar pala je za2 evra na60 evra/MWn; ugovor za četvrti kvartal takođe je pojeftinio za2,{5}0 evra na60 evra/MWn (prema tekstu). Promptna cena gasa na austrijskoj berzi CEGH ostala je uglavnom nepromenjena na60,{75} evra/MWn.

EU emisione dozvole poskupele su za0,{20} evra na82,{44} evra/t; cena uglja za septembar povećana je za0,{50} dolara na122 dolara/t i ugovor za četvrti kvartal ostao je na124,{50} dolara/t.

Šta to znači: bolji promptni bilans uz oprezan pogled napred

Najnoviji podaci ukazuju da promptno tržište deluje dobro snabdeveno: gotovo3 GW dodatne proizvodnje iz vetra i sunca više nego što bi bile umerejne promene potrošnje ublažile su potisak ka višim cenama spot isporuka. Naglo smanjenje ključnog uvoza i prelazak ka neto izvozu potvrđuju neposredno poboljšanje regionalnog bilansa električne energije.

Ipak, činjenica da su mađarski terminski ugovori poskupeli uprkos slabijem spotu sugeriše da trgovci ne prenose isti medveđi pogled celom periodu isporuke — odnosno da očekivanja o budućoj ravnoteži ponude i potražnje nisu identična onome što se videlo tog dana kroz dnevne cene.