Vjetroelektrana Korita dobila saglasnost CGES-a za priključenje, ali dozvole i dalje nisu završene

Crnogorski projekat vjetroelektrane Korita, snage 88 MW, napravio je novi korak ka realizaciji nakon što je operator prenosnog sistema CGES dao odobrenje za priključenje na elektroenergetsku mrežu. Za investitore to je značajan signal jer se time otklanja jedna od glavnih administrativnih prepreka, ali projektni rizik ne nestaje automatski—posebno kada su dozvole i tehnička dokumentacija još u procesu.

Šta znači saglasnost za priključenje

Saglasnost za priključenje uklonila je važan blok u administrativnom lancu koji prethodi izgradnji planiranog postrojenja u blizini Bijelog Polja. Projekat razvija kompanija Vjetro Park Korita, a očekivana investicija procenjuje se na oko 132 miliona evra. Indikativni trošak razvoja iznosi približno 1,5 miliona evra po MW, što odgovara rasponu tipičnom za kopnene vjetroelektrane koje traže radove na planinskom terenu, izgradnju pristupnih puteva i značajna ulaganja u priključenje na mrežu.

Planirani obim i vremenski okvir

Vjetroelektrana Korita planirana je na oko 162 hektara u blizini istoimenog sela i predviđa 11 vjetroturbina. Prosečna snaga po turbini iznosi oko 8 MW. Komercijalni rad trenutno je planiran za 2030. godinu, što ostavlja dovoljno vremena—ali i prostora—za promene troškova opreme, uslova finansiranja i pravila koja utiču na balansiranje i integraciju tržišta električne energije.

Zašto odluka o dozvoli nije poništena samim sporazumom

Odobrenje za priključenje usledilo je nakon ranije administrativne prepreke. Ministarstvo prostornog planiranja Crne Gore odbilo je 18. juna 2026. godine zahtev investitora za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog zato što u tom trenutku nije bio zaključen sporazum o priključenju sa CGES-om. Sporazum je potpisan pet dana kasnije, čime je otklonjen konkretan nedostatak koji se navodio u odluci o odbijanju—ali to samo po sebi nije automatski poništilo odbijanje građevinske dozvole.

Studija uticaja na životnu sredinu: odobrena, ali procedura se nastavlja

Agencija za zaštitu životne sredine odobrila je studiju procene uticaja projekta na životnu sredinu u decembru 2025. godine. Međutim, pre početka fizičkih radova potrebno je završiti dodatne plansko-tehničke i građevinske procedure. Drugim rečima, ekološka komponenta procesa ima pozitivan ishod u ovoj fazi, ali put ka izvodljivosti projekta još zahteva dalju tehničku razradu i usklađivanje dokumentacije.

Bankabilnost raste, ali spremnost za gradnju tek treba da se potvrdi

Sa kapacitetom od 88 MW, Korita bi bila jedno od većih postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori. Potencijalno bi mogla da podrži domaće snabdevanje i smanji zavisnost od sezonskog uvoza električne energije, uz mogućnost doprinosa izvozu preko crnogorskih interkonekcija sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Italijom.

Ipak, ekonomika projekta zavisiće od konačnog obima radova na priključenju, zahteva vezanih za pristupne puteve i transport turbina, potvrde raspoloživog vetropotencijala i komercijalnog modela plasmana električne energije. Sporazum sa CGES-om poboljšava bankabilnost projekta jer uklanja ključnu mrežnu barijeru, ali ne znači da je projekat spreman za izgradnju.

Sledeća ključna faza jeste usklađivanje rešenja priključenja sa obnovljenim postupkom izdavanja dozvola i pretvaranje odobrene procene uticaja na životnu sredinu u tehničku i građevinsku dokumentaciju koja omogućava početak radova.