Srbija kao upozorenje: odlaganje studija priključenja preoblikuje pristup mreži za OIE u Jugoistočnoj Evropi

“Zamrzavanje” mrežnih kapaciteta u Srbiji investitori sve češće čitaju kao signal za ceo region: ne kao univerzalnu zabranu razvoja obnovljivih izvora energije, već kao odlaganje postupaka koji određuju kada projekti mogu realno da dobiju put do priključenja. Praktični efekat je sličan za mnoge nove velike projekte vetroelektrana i solarnih elektrana, jer je period za podnošenje zahteva za izradu studija priključenja pomeren na 1. septembar–31. decembar 2029.

To znači da projekti koji su već obezbedili studije, saglasnosti, garancije ili ugovore o priključenju mogu da nastave napredovanje, dok se naredni talas tržišnih i ranih OIE projekata praktično pomera ka pristupu mreži nakon 2030. godine. Zbog toga tržište Srbiju sve češće posmatra kao primer faktičkog zastoja kapaciteta za nove velike promenljive izvore energije, iako je pravno reč o odlaganju postupka za studije priključenja.

Region: pritisci su zajednički, ali regulatorni odgovori nisu isti

Slični pritisci postoje širom Jugoistočne Evrope, ali se način reagovanja razlikuje po državama. Mađarska je najbliža srpskom modelu: ubrzan rast solarnih kapaciteta opteretio je sistem, nova mrežna kapacitetska prava za solarne i vetroelektrane nisu dodeljivana između 2022. i 2024. godine, a pravila zahtevaju odbijanje projekata koji ne mogu biti priključeni do 2030. godine.

U Mađarskoj se očekuje novi konkurentski režim raspodele mrežnih kapaciteta sa prednošću za projekte koji uključuju baterijska skladišta, balansne kapacitete, hibridni dizajn i snažnije finansijske garancije — što dodatno menja profil “bankabilnosti” projekata u odnosu na čistu proizvodnju.

Rumunija ne primenjuje srpski pristup “zaustavljanja” priključaka, ali prelazi sa sistema “ko prvi dođe, prvi uslužen” na aukcije mrežnih kapaciteta i studije globalnih rešenja. U tom okviru projekti konkurisu za pristup ograničenim kapacitetima, dok spekulativni zahtevi gube prednost u odnosu na projekte sa obezbeđenim finansiranjem, dozvolama i mrežno spremnim rešenjima.

Problem Rumunije nije politička nespremnost za razvoj OIE, već nesklad između investicionog portfolija i fizičkih mogućnosti prenosne infrastrukture kompanije Transelectrica.

Troškovi priključenja i fleksibilnost: druga vrsta barijere

Hrvatska se uglavnom suočava sa problemima vezanim za troškove priključenja i neizvesnosti u prenosnoj mreži, a ne sa formalnim zaustavljanjem razvoja OIE. Prema navodima iz izvora, problemi sa naknadama za priključenje usporavali su projekte više od tri i po godine, dok je hrvatski razvojni portfelj već premašio ciljeve za solarne elektrane do 2030. godine “na papiru”. Istovremeno, prenosni sistem ima veliki broj blokiranih kapaciteta — uključujući solarne, vetro i geotermalne projekte — kao i samostalna baterijska skladišta koja čekaju mrežna rešenja.

Crna Gora se ne nalazi u režimu zamrzavanja: CGES nastavlja potpisivanje ugovora o izgradnji infrastrukture za priključenje, uključujući sporazum za Tupan (70 MW) kao i ranije sporazume koji pokrivaju gotovo 1.500 MW solarnih i vetro kapaciteta. Međutim, izazov je drugačiji — mala domaća potrošnja, relativno ograničena visokonaponska mreža i velika zavisnost od prekograničnog prenosa preko Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije i podmorskog kabla prema Italiji.

Mrežna stabilnost postaje jednako važna kao kapacitet

Bosna i Hercegovina ulazi u fazu izazova vezanih za stabilnost mreže. Finansiranje od 46 miliona evra koje je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) namenjeno je ugradnji promenljivih šant reaktora — direktno radi poboljšanja naponske stabilnosti, veće integracije obnovljivih izvora i unapređenja prekograničnih tokova električne energije.

Poruka investitorima je jasna: usko grlo više nije samo pitanje kapaciteta dalekovoda već i reaktivne energije, kontrole napona, operativne sigurnosti i sposobnosti sistema da prihvati promenljive OIE kapacitete.

Finansijska disciplina u Bugarskoj; novi prekogranični koridori drugde

Bugarska nastavlja da priključuje velike količine obnovljivih izvora uz strožu finansijsku disciplinu. Do kraja 2025. zemlja je imala skoro 7 GW instaliranih solarnih i vetro kapaciteta; dodatnih 1 GW očekuje se tokom 2026. godine. Investitori tokom procesa priključenja moraju da obezbede depozit ili bankarsku garanciju približno 25.565 evra po MW kako bi se eliminisali spekulativni projekti.

Paralelno se ulaže u jačanje mreže kroz projekat CARMEN sa Rumunijom, izgradnju četiri nove trafostanice 400/110 kV, više od 100 kilometara novih 400 kV vodova i program modernizacije GREENABLER.

Severna Makedonija, Kosovo i Albanija su u fazi intenzivne izgradnje, ali im je glavni izazov regionalni prenosni kapacitet. Operateri MEPSO i KOSTT potpisali su memorandum o izgradnji interkonekcije 400 kV Tetovo–Prizren; MEPSO pritom naglašava da Jugoistočnoj Evropi trebaju najmanje dvostruko veći prenosni kapaciteti (a nekad čak više), što ukazuje da planirani razvoj OIE bez značajnih novih prekograničnih ulaganja neće biti apsorbovan.

Zagušenje ima tri nivoa: unutrašnje tokove, granice cena i manjak fleksibilnosti

Sve jasnije se vidi slika zagušenja kroz tri nivoa ograničenja. Prvi su unutrašnja zagušenja prenosa sever–jug i istok–zapad naročito tamo gde su solarni projekti koncentrisani u područjima sa dobrim resursima udaljenim od centara potrošnje ili izvoznih koridora.

Drugi nivo odnosi se na prekograničnu oskudicu kapaciteta: granice između Srbije i Mađarske te Srbije i Rumunije do Bugarske–Rumunije odnosno Bugarske–Grčke; zatim Crne Gore sa Srbijom/BiH; kao i Albanije sa Kosovom/Severnom Makedonijom — sve to postaje ključna tačka formiranja cena tokom stresnih sati.

Treći nivo predstavlja nedostatak fleksibilnosti sistema: čak ni tamo gde postoje dalekovodi operatorima nisu dovoljni samo “kapaciteti”, već im trebaju baterije, reverzibilne hidroelektrane, podrška naponu, dinamičko upravljanje vodovima i bolja koordinacija ispada kako bi više proizvodnje ostalo dostupno tržištu.

ACER upozorava: ekstremni skokovi cena povezani s manjkom fleksibilnosti

Značajnu težinu dobija procena ACER-a za Jugoistočnu Evropu iz 2026. godine. Utvrđeno je da su ekstremni cenovni skokovi tokom 2024. bili posledica nedostatka fleksibilnih resursa u večernjim satima nakon pada proizvodnje iz solarnih elektrana — uz ograničene prekogranične kapacitete i planirana održavanja koja su smanjivala mogućnost uvoza iz jeftinijih tržišta Evropske unije.

ACER procenjuje da bi veliki broj ozbiljnih skokova bio izbegnut da je cilj od 70% prekograničnih kapaciteta bio dostupan tržištu. Kao kratkoročna rešenja navode se dinamičko određivanje kapaciteta vodova, napredni provodnici (advanced conductors), bolje planiranje održavanja, korektivne mere i tržišno povezivanje.

Srbija jača veze prema Rumuniji; planovi idu dalje do 2035.

Iako izgradnja prekograničnih kapaciteta napreduje sporije nego razvoj OIE portfolija, Srbija već povećava mogućnosti razmene prema Rumuniji zahvaljujući drugom sistemu 400 kV Pančevo–Rešića: prekogranični kapacitet podignut je sa 500 MW na 900 MW u oba smera uz mogućnost dodatnog povećanja ukoliko Transelectrica to odobri.

Ovaj dalekovod deo je šireg Transbalkanskog elektroenergetskog koridora koji povezuje Rumuniju sa Srbijom te dalje ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Italiji.

Dugoročni planovi EMS-a idu još dalje: do 2035 predviđeno je pet velikih novih interkonekcionih koridora — Transbalkanski koridor; nova veza Srbija–Hrvatska (400 kV); Panonski koridor sa Mađarskom; Severni CSE koridor prema Rumuniji; te Centralnobalkanski koridor — kao ključan preduslov integraciji vetroelektrana u Banatu i istočnoj Srbiji te solarnih elektrana na jugu i istoku zemlje.

Kandidati Energetske zajednice šire infrastrukturu Zapadnog Balkana

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Crna Gora ima centralnu ulogu zajedno sa Bosnom i Hercegovinom kroz listu kandidata Energetske zajednice za projekte od interesa za 2026 godinu: dalekovod 400 kV Gacko–Brezna; dvostruki transbalkanski koridor Pljevlja–Bajina Bašta–Višegrad; projektovanje veze 400 kV Brezna–Sarajevo (20); te revitalizacija koridora 220 kV Trebinje–Perućica–Podgorica–Vau Dejes.

Svrha ovih inicijativa jeste smanjenje zagušenja, integracija obnovljivih izvora energije te povećanje prekogranične razmene uz jačanje veza sa Italijom (kao krajnjim tržištem), Albanijom te Srbijom/Bosnom i Hercegovinom.

Krajolik investicija: “insolacija” ustupa mesto kredibilnoj poziciji u mreži

Za južni deo regiona dodatne snage dolaze kroz projekte 400 kV Fijerza–Prizren između Albanije i Kosova te 400 kV Prizren–Tetovo između Kosova i Severne Makedonije; uz to već ojačan koridor između Grčke i Bugarske dobija nastavak kroz drugu interkonekciju Grčka–Bugarska koja povećava razmenu za dodatnih 500 MW — čime maksimalni nominalni kapacitet između dve zemlje dostiže 1{7} GW — dok se razmatra buduća jednosmerna veza snage do 2 GW između Grčke i Bugarske.

Zaključak koji investitori izvode iz regionalnog obrasca nije da Jugoistočna Evropa zatvara vrata OIE projektima već da pristup mreži postaje najoskudnijiji resurs do kraja decenije. Najuspešniji projekti do 2030 biće oni sa zrelim dozvolama, bankarskim garancijama obezbeđenim zemljištem realnim studijama priključenja integrisanim baterijama finansijskim modelima otpornim na ograničenja proizvodnje te blizinom visokonaponskih čvorišta uključenih u razvojne planove operatora sistema.

S druge strane će čistim solarnim ili vetro projektima udaljenim od ojačanih pravaca (posebno oko ključnih koridora na nivou od oko 400 kV) verovatnije rasti rizik od odloženog priključenja slabijih mogućnosti finansiranja te veće verovatnoće ograničenja proizvodnje — što će smanjiti vrednost projekta tokom investicionog ciklusa nakon pomeranja rokova poput onog viđenog u Srbiji. U narednom ciklusu premija će se pomeriti sa pitanja “ko ima najbolji potencijal sunca ili vetra” na pitanje “ko poseduje kredibilnu poziciju u mreži”.