Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi pale 11. juna zbog rasta solarne proizvodnje i nižih temperatura

Cene električne energije za naredni dan širom jugoistočne Evrope naglo su pale za isporuku 11. juna, pod uticajem širenja proizvodnje iz solarnih elektrana i nižih temperatura koje su smanjile potrebu za hlađenjem. Istovremeno, poboljšani regionalni bilansi ponude i potražnje dodatno su pojačali pad cena i proširili jaz između tržišta bogatih obnovljivim izvorima na istoku i Italije, koja trguje uz premiju.

Najveći pad cena u Srbiji, Italija zadržava premiju

Srbija je zabeležila najizraženiji pad među glavnim berzama: cena na SEEPEX-u pala je za 37,4 €/MWh na dnevnom nivou na 78,37 €/MWh, što je najniži nivo u regionu. U Sloveniji je cena na BSP tržištu pala na 94,71 €/MWh, dok je hrvatski CROPEX završio na 96,01 €/MWh.

Mađarski HUPX i rumunski OPCOM ostali su blizu nivoa od 100 €/MWh, uprkos padovima većim od 24 €/MWh. Crna Gora se izdvojila kao najskuplje tržište sa cenom od 104,74 €/MWh, dok je Italija nastavila trgovanje uz značajnu premiju od 127,23 €/MWh.

Temperaturni pad smanjio potrošnju za hlađenje

Do korekcije cena došlo je nakon pada temperatura širom većeg dela centralne i jugoistočne Evrope. Prosečna regionalna temperatura spustila se na 20,4°C, dok je Srbija zabeležila jedan od najvećih padova – sa 24,2°C na 18,3°C. Niža potrošnja za hlađenje smanjila je pritisak na elektroenergetske sisteme, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora ostala povišena.

Solarna proizvodnja ostaje dominantna; rast ukupne ponude

Ukupna regionalna proizvodnja električne energije porasla je na 29,1 GW, oko 1 GW više nego prethodnog dana. Proizvodnja iz hidroelektrana povećana je za 190 MW, iz uglja za 316 MW i iz gasnih elektrana za 317 MW. Solarna proizvodnja ostala je posebno snažna na nivou od 6,6 GW, što predstavlja približno 23% ukupne proizvodnje.

Hidroelektrane su i dalje bile najveći pojedinačni izvor sa udelom od 24% u energetskom miksu.

Manji uvoz: neto razmena pala sa ranijeg dana

Jači odnos ponude i potražnje značajno je smanjio potrebu za uvozom električne energije. Neto regionalni uvoz pao je na svega 70 MW u poređenju sa 235 MW dan ranije, što ukazuje da domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora sve češće zamenjuje uvoz tokom dnevnih sati.

Rumunija postavlja novi rekord solarne proizvodnje

Rumunija nastavlja da se izdvaja kao jedno od najuticajnijih tržišta u regionalnoj energetskoj tranziciji. Proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je novi istorijski rekord od 2.634 MW, nadmašivši prethodni nacionalni maksimum postavljen samo nekoliko dana ranije. Tokom vršnih sati solarna energija činila je oko 43% rumunske proizvodnje i omogućila izvoz približno 1.600 MW ka susednim sistemima.

Strukturna promena: sve veća penetracija fotonaponskih kapaciteta

Ovaj rekord uklapa se u širu transformaciju regiona. Mađarska se navodi kao elektroenergetski sistem sa najvećim udelom solarne energije na svetu: solar učestvuje sa 27% ukupne proizvodnje tokom 2025. godine (prema podacima iz izveštaja). Sve veća penetracija fotonaponskih kapaciteta menja tržišne osnove tako što snižava cene tokom dana, ali istovremeno pojačava večernje skokove koji povećavaju značaj fleksibilnosti i skladištenja energije.

Terminska kriva ostaje viša uprkos obilju obnovljivih izvora

Iako promptne cene odražavaju trenutnu obilnu proizvodnju iz obnovljivih izvora, terminska tržišta ostaju znatno jača od promptnih nivoa. Mađarski ugovori za 26. nedelju trgovali su se na 117 €/MWh; julski ugovori na 121,5 €/MWh. Cene emisija ugljen-dioksida porasle su na 76,94 €/t, dok se austrijski gas kretao oko 50,67 €/MWh.

Otpornost terminskih krivih sugeriše da tržišta i dalje uračunavaju vremenske rizike, neizvesnost hidroloških uslova i moguće letnje skokove potrošnje—uprkos tome što trenutni bilansi pokazuju povišenu proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Naredna faza tržišta: fleksibilnost dobija primat

Za učesnike na tržištu ova trgovačka sesija potvrđuje ulazak jugoistočne Evrope u novu fazu funkcionisanja elektroenergetskog tržišta. Solarna proizvodnja sve više određuje dnevne cene u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji i smanjuje uticaj termoelektrana tokom podnevnih sati.

Kako se solarni kapaciteti budu dalje širili—uz približavanje komercijalnoj primeni baterijskih sistema—značaj fleksibilnosti, balansiranja sistema i proizvodnje u vršnim večernjim satima trebalo bi da nadmaši samu količinu proizvedene energije kao ključni faktor cenovnog kretanja.