Elektroenergetski sektor u jugoistočnoj i centralnoj Evropi zabeležio je drastične promene tokom 18. nedelje 2025. godine, što je rezultiralo značajnim padom cena električne energije. Ove promene su rezultat kombinacije faktora, uključujući smanjenje potražnje i povoljno vreme koje je omogućilo povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Cene na tržištu struje beleže oštar pad

Tokom posmatranog perioda, cene električne energije u svim zemljama jugoistočne Evrope pale su ispod €80/MWh. Najnižu cenu zabeležila je Turska sa prosečnih €44.63/MWh, dok je Grčka bila na drugom mestu s cenom od €54.42/MWh. U Italiji su cene ostale najviše u regionu — €76.88/MWh — uprkos opadanju od 13.57% u odnosu na prethodni period.

Najdramatičniji padovi registrovani su u Grčkoj i Bugarskoj sa smanjenjem od 34.27% i 30.37%. Hrvatska i Rumunija takođe beleže slične trendove pada cena, dok su Turska i Italija doživele umjerenije redukcije.

Centralna Evropa pod uticajem niskih cena gasa

U centralnoj Evropi situacija se nije mnogo razlikovala; velike zemlje poput Slovačke imale su prosek cena ispod €60/MWh, pri čemu je Slovakija sa svojom cenom od €60.26/MWh zadržala vodeću poziciju unutar ovog segmenta tržišta.
Francuska se isticala kao zemlja s najnižim prosekom – samo €25.19/MWh – nakon dramatičnog pada koji iznosi čak 57%.

Iberijski poluotok suočio se s ozbiljnim prekidima snabdevanja usled nestanka struje (blackout) krajem aprila koji dodatno destabilizovao povezivanje između Španije i Portugala te doveo do velikih fluktuacija cena – španske cene pale su za više od pola.

Potrošnja struje diverzificirana po državama

Potražnja za električnom energijom pokazala je pomešane rezultate širom regiona: ukupna potrošnja porasla je blago za 0.62%, dostigavši nivo od oko 13,563 GWh godišnje.Grčka jeste prednjačila s rastom potražnje koja dostiže 4%, a zatim slede Itálija (+2%). Nasuprot tome,Bugarska, Kroatijska _(Hrvatske), kao ni Turske: sve tri države beleže manje pritiske zbog praznika prvoga maja.

Povećana proizvodnja iz obnovljivih izvora uz opadanje termalne generacije

Obnovljivi izvori energije ostvarili su značajan skok tijekom ove nedelje: ukupan doprinos vetra i solarnih panela dosegao više od 2784 Gwh +53%. Dok vetrice beleže impresivnih (+133%), solarna energija trpi mali pad (-%). Generalno gledajući,hidroelektrični kapacitet takođe bilježi osip (-%).

S druge strane,termalne jedinice – pretrpele vrlo znatan silaz prema dolje (-20%), posebno evidentiran kod gasne industrije (%-22) ali bez direktnog izraženijeg efekta kada govorimo o lignitu gde vrednosti ipak ostaju stabilnije nego ranijih meseci.

Na kraju ove analize može se zaključiti da trenutni trendovi reflektuju ne samo sezonsku dinamiku već također snažno prisustvo obnovljivih energetskih resursa unutar regionalnog elektroenergetskog sektora što bi moglo pružiti temelje za buduće investicije ili nadogradnju postojećeg sistema snabdevanja energentima po pristupačnijoj osnovi troškova kroz dugoročno planiranje infrastrukture potrebnu EU standardizaciju potencijalnih korisnika koji će imati benefite kroz zelenu ekonomiju .