Jugoistočna Evropa ulazi u jul sa skupljom strujom: toplotni talasi, gas i manjak fleksibilnosti pojačavaju volatilnost

Jugoistočna Evropa ulazi u jul pod pritiskom koji se ne svodi samo na vreme. Više temperature već sada podižu potražnju, dok zategnute rezerve u elektroenergetskom sistemu i osetljivija ravnoteža između gasa i električne energije povećavaju rizik od rasta cena i veće volatilnosti tokom vršnih sati.

Potražnja raste, hidro slabiji, termo jači

Podaci za 26. nedelju ukazali su na rastući pritisak na regionalne elektroenergetske sisteme: potražnja za električnom energijom porasla je za 12,7% na 18,41 TWh. Istovremeno, termo proizvodnja je porasla za 24,7%, dok je proizvodnja iz hidroelektrana smanjena za 2,8%. U takvom miksu većina veleprodajnih tržišta električne energije u regionu zabeležila je nedeljne prosečne cene iznad 100 €/MWh.

Dnevna tržišta na početku jula dodatno su pojačala pritisak: cene su se kretale od 169,11 €/MWh u Grčkoj do 235,17 €/MWh u Mađarskoj 1. jula.

Razlike među zemljama pokazuju koliko ponuda zavisi od fleksibilnosti

Ovakvi uslovi predstavljaju izazovan start meseca nakon poslednje nedelje juna koja je bila posebno “teška” za cene. Duži toplotni talas značajno je podigao veleprodajne cene električne energije u Mađarskoj, Rumuniji, Italiji i Hrvatskoj.

Srbija se suočila sa zategnutijim tržišnim uslovima i prešla iz pozicije neto izvoznika u marginalnog uvoznika. Grčka je zadržala relativno niže cene uprkos rastu potražnje i većoj potrebi za uvozom. Bugarska je nastavila da podržava regionalno snabdevanje kao neto izvoznik, ali smanjenje hidro proizvodnje ograničilo joj je deo fleksibilnosti.

Toplotni talasi ostaju glavni kratkoročni okidač

Temperatura ostaje najneposredniji tržišni rizik jer potrošnja električne energije za potrebe hlađenja postaje dominantan faktor koji utiče na veleprodajne cene širom regiona. Novi toplotni talasi mogli bi brzo da povećaju potrošnju na velikim tržištima kao što su Italija, Grčka, Hrvatska, Srbija, Mađarska i Rumunija.

26. nedelja pokazala je da regionalna potražnja može porasti dvocifrenim stopama već u jednoj nedelji. To zahteva intenzivnije angažovanje termo kapaciteta i dodatno pojačava pritisak na cene tokom vršnih sati.

Miks kapaciteta: termo pomaže balansu, ali uvodi zavisnost od troškova

Struktura proizvodnih kapaciteta dodatno povećava neizvesnost. Termoelektrane su obezbedile veliki deo fleksibilnosti potrebne za balansiranje sistema tokom poslednje nedelje juna, pri čemu su povećane i proizvodnja iz gasnih elektrana i proizvodnja iz elektrana na ugalj i lignit.

Zbog toga će cene tokom jula verovatno ostati osetljive na raspoloživost proizvodnih kapaciteta, troškove goriva, cene emisijskih jedinica ugljen-dioksida i operativna ograničenja. Raspoloživost hidroenergije takođe ima ključnu ulogu: slabija hidro proizvodnja u Bugarskoj ili Turskoj mogla bi dodatno zategnuti regionalno snabdevanje, dok bi bolja hidrološka situacija u Srbiji, Hrvatskoj ili Grčkoj mogla ublažiti lokalni cenovni pritisak.

Gasna premija rizika ostaje zbog niskih skladišta

I prirodni gas ostaje ključni faktor rizika. Iako su se cene gasa na TTF tržištu blago smanjile tokom 26. nedelje, evropska skladišta gasa ostala su značajno ispod sezonskog proseka. Popunjenost je bila 48,3% 27. juna, čime je zadržana osnovna premija rizika na tržištima gasa i električne energije.

Produžen period visokih temperatura mogao bi povećati potrošnju gasa za proizvodnju električne energije i otežati ponovno punjenje skladišta pred zimsku sezonu. U takvim uslovima veleprodajne cene električne energije mogu nastaviti da rastu čak i bez značajnijeg rasta cena gasa—jer će gasne elektrane biti češće potrebne za balansiranje sistema.

Večernji skokovi cena naglašavaju potrebu za fleksibilnim resursima

Promene u satnom profilu cena zahtevaju sve veću pažnju jer su večernji skokovi postali jedno od najvažnijih obeležja trenutnih tržišnih uslova. Solarna proizvodnja nastavlja da snižava cene tokom dnevnih sati, ali ne može sama da pokrije potražnju nakon zalaska sunca bez dovoljne količine baterijskog skladištenja ili drugih fleksibilnih resursa.

Zbog toga trgovci, snabdevači električnom energijom i industrijski potrošači treba da očekuju da najveća volatilnost ostane koncentrisana tokom večernjih vršnih perioda—posebno kada oslabi proizvodnja iz vetra ili kada prekogranični kapaciteti prenosa budu ograničeni.

Upravljanje rizikom postaje presudnije nego pasivna nabavka

Jul se zato oblikuje kao mesec u kojem aktivno upravljanje rizicima dobija veću vrednost od pasivnih strategija nabavke električne energije. Tradicionalna kupovina bazne energije i potpuna izloženost promptnom tržištu postaju manje efikasne kako volatilnost raste.

Komercijalna vrednost se sve više pomera ka fleksibilnoj proizvodnji, baterijskom skladištenju energije, upravljanju potražnjom, optimizaciji prekograničnih tokova i nabavci verifikovane električne energije iz obnovljivih izvora. Prve nedelje leta već pokazuju da se cene u jugoistočnoj Evropi ne formiraju samo pod uticajem visokih temperatura—već zavise i od dostupnosti fleksibilnih resursa te od rastućih troškova održavanja ravnoteže između proizvodnje i potrošnje iz sata u sat.

Virtu.Energy