Večernji skokovi cena pojačavaju ekonomsku opravdanost baterija u jugoistočnoj Evropi

U jugoistočnoj Evropi baterijsko skladištenje energije sve češće izlazi iz okvira “tehnološke podrške” tranziciji i postaje komercijalni odgovor na tržišnu realnost: velike razlike između nižih i viših cena, naročito tokom večernjih sati. Podaci sa regionalnih tržišta ukazuju da se ekonomska vrednost sve manje vezuje isključivo za količinu proizvedene ili isporučene električne energije, a sve više za sposobnost sistema da reaguje na promene cena.

Večernji vrhovi cena jačaju slučaj za BESS

Između približno 19:00 i 22:00 časova veleprodajne cene električne energije naglo su porasle na više tržišta. Razlog je kombinacija visoke potražnje za električnom energijom za potrebe hlađenja i slabljenja solarne proizvodnje nakon zalaska sunca. U takvom okruženju, tržišni signal je jasan: kada se proizvodnja iz solarnih elektrana smanjuje, a potrošnja ostaje visoka, fleksibilnost postaje skuplja.

26. nedelja je pokazala obrazac koji odgovara poslovnom modelu baterijskih sistema—ponavljajuće razlike između perioda kada se energija skladišti po nižim cenama i perioda kada se isporučuje po višim cenama. Posebno povoljne uslove za prihode iz baterijskih sistema stvorili su večernji skokovi cena na tržištima Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Srbije i Grčke. Mađarska i Hrvatska zabeležile su dodatni pritisak tokom vršnih sati, što je dodatno pojačalo ekonomsku opravdanost ulaganja u skladištenje.

Rast potražnje i promenjena struktura proizvodnje povećavaju potrebu za fleksibilnošću

Širi uslovi u elektroenergetskom sistemu doprineli su jačanju potrebe za fleksibilnim resursima. Regionalna potražnja porasla je za 12,7% na 18,41 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 2,8%, dok je termo proizvodnja povećana za 24,7%. Solarne elektrane zadržale su približno stabilan nivo proizvodnje, ali nisu mogle da pokriju rastuću večernju potražnju nakon zalaska sunca.

Proizvodnja iz vetroelektrana pomogla je u pojedinim zemljama, ali je oslabila u drugima. Zbog toga su se elektroenergetski sistemi tokom najvrednijih trgovačkih sati sve više oslanjali na gasne elektrane, ugalj i lignit, fleksibilnu hidroenergiju i uvoz električne energije. U takvom rasporedu izvora energije baterije dobijaju jasnu funkciju: mogu da premoste vremenski jaz između trenutaka niže cene (često vezanih za visoku solarnu proizvodnju) i trenutaka kada su cene najviše.

Kako BESS monetizuje volatilnost—i šire od trgovanja energijom

Baterijski sistemi mogu da pune baterije tokom perioda nižih cena u podne—posebno kada velika solarna proizvodnja obara veleprodajne cene—i zatim da isporučuju energiju tokom večernjih vršnih perioda kada su cene znatno više. Pored trgovanja razlikama u cenama električne energije, baterije mogu ostvarivati dodatne prihode kroz pružanje pomoćnih usluga, podršku balansiranju sistema, smanjenje troškova odstupanja i lakšu integraciju obnovljivih izvora.

Kada se razlike između niskih i visokih cena pojavljuju češće i postaju predvidljivije, poslovni model komercijalnih baterijskih projekata dobija dodatnu snagu.

Hibridni projekti i industrijski PPA: vrednost prelazi sa proizvođača na potrošače

Za investitore u obnovljive izvore energije 26. nedelja dodatno je istakla rastuću vrednost hibridnih projekata koji kombinuju proizvodnju električne energije i baterijsko skladištenje. Samostalni solarni projekti mogu biti izloženi padu tržišne vrednosti tokom perioda visoke solarne proizvodnje jer propuštaju najvrednije večernje sate; dodavanje baterija omogućava prebacivanje dela energije u periode viših cena i time potencijalno povećava ukupne prihode projekta.

I vetroelektrane mogu imati koristi od rešenja sa skladištenjem—integrisanih ili portfolijskih—posebno tamo gde je proizvodnja iz vetra promenljiva i gde troškovi odstupanja rastu.

Industrijski potrošači takođe mogu imati koristi od primene baterija ako imaju predvidljivu večernju potrošnju. Skladištenje može smanjiti izloženost najskupljim periodima veleprodajnog tržišta, naročito kada se baterije kombinuju sa ugovorima o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora (PPA). Ovaj pristup postaje posebno važan za proizvođače izložene CBAM mehanizmu, koji su pod sve većim pritiskom da kontrolišu kako troškove električne energije tako i ugljenični intenzitet nabavke energije.

Ključna prepreka ostaje sigurnost prihoda

Iako tržišni signali jačaju interesovanje za razvoj BESS-a, sigurnost prihoda ostaje jedan od glavnih izazova za ulaganja u skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi. Razvijenija tržišta pomoćnih usluga, stabilni mehanizmi nagrađivanja fleksibilnosti, pouzdani modeli prihoda od kapaciteta i bolji pristup unutardnevnim i balansnim tržištima mogli bi značajno unaprediti investicione uslove.

Ipak, ono što se vidi kroz svakodnevno formiranje cena jeste da fleksibilnost dobija sve veću vrednost: 26. nedelja pokazala je da nedostatak fleksibilnih resursa više nije samo tema dugoročnih energetskih politika nego realnost koja se reflektuje direktno na cenama električne energije.

Baterijsko skladištenje tako prelazi put od dugoročnog rešenja za modernizaciju mreže ka neposrednom komercijalnom odgovoru na ponavljajuću večernju volatilnost cena—stvarajući sve veću vrednost za tržišta električne energije, investitore u obnovljive izvore i industrijske potrošače.