CBAM pretvara rudarski potencijal jugoistočne Evrope u test dokumentovanih emisija

Za jugoistočnu Evropu, ojačani Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) još nije direktan porez na eksploataciju ruda. Njegov uticaj je suptilniji: CBAM funkcioniše kao filter ugljeničnog računovodstva oko delova rudarskog lanca gde se stvara dodatna vrednost — od topljenja i rafinacije do glinice, aluminijuma, čelika, ferolegura, korišćenja otpada i nabavke električne energije.

Prerada, a ne sama eksploatacija

Ključna razlika je u tome što rudnik koji proizvodi rudu ili koncentrat u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji ili Albaniji ne potpada automatski pod CBAM samo zato što je rudnik. Međutim, kada regionalni proizvođač pretvara iskopani materijal u čelik, aluminijum, feronikl ili druge prerađene metalne sirovine i industrijske komponente namenjene tržištu EU, približava se području koje CBAM reguliše.

Kako Savet EU postavlja pravac: širi obuhvat i godišnje provere

Stav Saveta Evropske unije od 12. juna 2026. godine potvrđuje smer daljeg razvoja. CBAM je operativan od 1. januara 2026. godine za gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum, električnu energiju i vodonik. Predloženo jačanje sistema trebalo bi da proširi obuhvat na određene proizvode nizvodno u lancu vrednosti i da zatvori mogućnosti za izbegavanje mehanizma povezane sa predpotrošačkim metalnim otpadom.

Savet EU takođe želi da Evropska komisija sprovodi godišnje preglede dodatnih proizvoda koji bi mogli biti uključeni. To CBAM pozicionira kao promenljiv industrijski okvir, a ne kao fiksni carinski režim.

Asimetrija troškova: ETS u EU vs. CBAM kroz kupce

Za jugoistočnu Evropu posledice su pojačane geografijom: region se nalazi sa obe strane evropske granice ugljenika. Rumunija, Bugarska, Grčka, Hrvatska i Slovenija su unutar Evropske unije i već posluju pod sistemom EU ETS. Zemlje Zapadnog Balkana — Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija — ostaju van carinskog režima EU određivanja cene ugljenika.

Ipak izvoze električnu energiju, metale, komponente i industrijske proizvode na tržište EU. Zbog toga nastaje asimetričan pritisak: proizvođači u zemljama EU direktno snose troškove ETS sistema, dok izvoznici iz zemalja van EU CBAM osećaju preko svojih evropskih kupaca, uvoznika i ugovornih obaveza.

Industrijski primeri: od bakra do aluminijuma

Nova tačka pritiska nije ulaz rudnika nego prva ozbiljna prerada nakon eksploatacije. U Srbiji se to opisuje kroz vezu rudarstva bakra sa flotacijom te topljenjem i rafinacijom oko Bora i Čukaru Peka. U Bosni i Hercegovini pomenuti su lanci povezani sa boksitom (glinica), čelikom i ferolegura­ma. U Crnoj Gori se navodi nasleđena industrijska osnova aluminijuma i boksita uz značaj ravnoteže električne energije i potencijal obnovljivih izvora.

U Severnoj Makedoniji prerada feronikla povezuje se sa lancima vrednosti nerđajućeg čelika; kompanija Euronickel opisuje fabriku u Kavadarcima kao postrojenje za preradu rude nikla koje proizvodi feronikl za industriju nerđajućeg čelika (granule sa približno 20% nikla i 80% gvožđa).

Srbija: pitanje postaje dokumentacija emisija

Srbija je izdvojena kao primer kako CBAM može promeniti percepciju rudarskog sektora bez formalnog pretvaranja eksploatacije u “CBAM sektor”. Kompanija Zijin navodi da su Rudnik bakra Bor i Rudnik bakra i zlata Čukaru Peki zajedno proizveli 296.000 tona bakra i 9,1 tonu zlata tokom 2025. godine uz plan povećanja ukupne proizvodnje bakra na 450.000 tona godišnje.

Bakar trenutno nije na CBAM listi; međutim strateško pitanje za lance snabdevanja usmerene ka EU više nije samo količina proizvodnje već da li se prerada može dokumentovati kroz potrošnju električne energije, emisije iz procesa topljenja, performanse rafinerija, upravljanje vodom i otpadom te sledljivost proizvoda—uključujući dokaze o emisijama za krajnje kupce.

Litijum Jadar: investiciona održivost vezana za sledljivost

Ista logika odnosi se na projekat litijuma i bora Jadar. Evropska komisija ga je među strateške projekte van EU uvrstila kao projekat eksploatacije u Srbiji koji razvija Rio Tinto preko društva Rio Sava Exploration radi proizvodnje litijuma baterijskog kvaliteta i bora metalurškog kvaliteta.

Eksploatacija litijuma ne znači automatsko uključenje u CBAM sektor; ipak projekat Srbiju pozicionira unutar šire evropske strategije bezbednosti snabdevanja sirovinama gde će investiciona održivost sve više zavisiti od sledljivosti emisija, ekološke kredibilnosti planova prerade te izvora električne energije.

Električna energija menja ekonomiku trgovine

Pored materijala koji ulaze u CBAM kategorije poput aluminijuma i gvožđa/čelika (uz najavljeni rizik da ugljenično intenzivni materijali “zaobiđu” mehanizam kroz gotove proizvode), električna energija predstavlja drugi kanal uticaja na rudarsku industriju.

Energetski intenzivni kapaciteti regiona zavise od cene električne energije i njenog ugljeničnog intenziteta. Izveštaj Energetske zajednice o CBAM-u za prvi kvartal 2026. godine navodi da su od 1. januara 2026. godine uvozi električne energije iz zemalja van EU (uključujući ugovorne strane Energetske zajednice) podložni finansijskom prilagođavanju radi usklađivanja troškova ugljenika sa sistemom EU ETS.

Korišćenjem cene CBAM sertifikata Evropske komisije za prvi kvartal 2026. od 75,36 €/tCO₂e Energetska zajednica procenjuje troškove CBAM-a za uvoz električne energije u EU prema podrazumevanim vrednostima: oko 86,51 €/MWh za Bosnu i Hercegovinu; 78,45 €/MWh za Srbiju; 73,78 €/MWh za Crnu Goru; 66,84 €/MWh za Severnu Makedoniju; dok je Albanija prikazana sa 0 €/MWh zbog podrazumevanog faktora emisija električne energije.

Iako to nisu direktne naknade rudarskom sektoru same po sebi, menjaju ekonomiku regionalne trgovine električnom energijom te vrednost ugovora o otkupu obnovljive energije—uz rast značaja verifikovane niskougljenične struje za industrijske proizvođače.

Predpotrošački otpad: precizno razgraničenje postaje presudno

Pitanje predpotrošačkog metalnog otpada posebno je važno za kompanije koje se bave reciklažom ili ponovnim topljenjem metala. Stav Saveta EU podržava uključivanje predpotrošačkog metalnog otpada u CBAM obračune uz jače mehanizme protiv obmanjujućih praksi kompanija sa visokim rizikom.

U praksi to znači da izvoznici moraju precizno razlikovati postpotrošački otpad od predpotrošačkog otpada te primarni materijal ili mešovite tokove sirovina—jer otpad koji se ranije posmatrao kao niskougljenični input može postati sporna kategorija ukoliko poreklo, klasifikacija ili raspodela emisija nisu jasno dokumentovani.

Kupci traže podatke o emisijama “od postrojenja”

Zbog načina na koji će CBAM funkcionisati kroz evropske deklaracije ugrađenih emisija (uz obavezu prvih deklaracija do 30. septembra 2027. godine za prvu godinu konačnog režima), ugovori između proizvođača iz regiona i kupaca iz EU sve više postaju “ugovori zasnovani na podacima”. Kupci će tražiti informacije o emisijama na nivou postrojenja; evidenciju prethodnih materijala po partijama; dokaze o izvoru električne energije uključujući podatke sa brojila; dokumentaciju o ugovorima o kupovini energije; evidenciju plaćene cene ugljenika; klasifikaciju otpada; kao i izveštaje spremne za verifikaciju.

Finansijska posledica: projekti će se vrednovati kroz CBAM kredibilnost

Finansijski uticaj biće značajan jer banke, strateški investitori i kupci buduće proizvodnje sve češće procenjuju rudarske i metalurške projekte kroz “CBAM perspektivu”, čak i kada sam rudnik formalno nije obuhvaćen mehanizmom.

Kao ilustracija navedeno je da projekat bakra s kvalitetnom rudom ali slabom dokumentacijom o emisijama iz topljenja može imati drugačiji komercijalni tretman nego projekat koji može dokazati korišćenje obnovljive energije (ili niskougljenične alternative), kontrolu materijalnih tokova i verifikovano izveštavanje o emisijama.

Mogućnost regiona postoji—ali samo uz dokazivu tranziciju

Prilika za jugoistočnu Evropu zato prevazilazi puko usklađivanje s propisima: region ima bazu sirovina, industrijsko iskustvo povezano s elektroenergetskim mrežama te geografsku blizinu EU koja može omogućiti pozicioniranje kao dobavljača metala s dokumentovanim ugljeničnim profilom.

Navedeni potencijali uključuju Srbiju (bakar u okviru postojećih lanaca) kao polje testiranja dokumentovanih tokova; boksitno-aluminijumski potencijal Bosne i Hercegovine; obnovljivu energiju povezanu s aluminijumskom osnovom Crne Gore; preradu feronikla u Severnoj Makedoniji; aluminijumsku platformu Rumunije; te integrisani lanac boksit–glinica–aluminijum u Grčkoj.

CBAM neće nagraditi zemlje samo zbog blizine Evropskoj uniji—veća vrednost pripada proizvođačima koji mogu dokazati šta se dogodilo između rudnika ili ulaznih materijala do postrojenja za preradu: od brojila električne energije do topionica/rafinerijskih sistema preko upravljanja otpadom do isporuke kupcu u EU. Rudarski sektor jugoistočne Evrope tako ulazi u odlučujuću fazu prelaska sa dostupnosti resursa na proverenu industrijsku kredibilnost: najveću korist imaće kompanije koje rudu pretvaraju zajedno s energijom i preradom u dokumentovane niskougljenične lance materijala dok će slabiji proizvođači biti suočeni s oslanjanjem na podrazumevane vrednosti emisija, opreznijim kupcima i pritiskom na profitne marže na granici ugljenika.