Serbija na putu ka energetskoj i industrijskoj transformaciji do 2035. godine

Pred Srbijom se otvara značajna prilika u periodu od 2026. do 2035. godine, kada će zemlja postati ključni igrač u blizini evropskih proizvodnih lanaca vrednosti. Očekuje se da će srpska industrija pretrpeti strukturne promene koje će oblikovati njen rast, a ključno pitanje za investitore biće kako maksimalno iskoristiti ove promene.

Očekivani rast i izazovi

Prema osnovnom scenariju, koji predviđa stabilnu potražnju na evropskom tržištu uz postupnu automatizaciju i usklađivanje sa EU propisima o emisiji ugljen-dioksida, procenjuje se godišnji rast bruto dodate vrednosti (BDV) srpske proizvodnje između tri i tri i po procenta. Do 2035. godine, ovaj sektor mogao bi dostići između trinaest i četrnaest milijardi evra BDV-a.

Dve trećine ukupne proizvodnje trebalo bi da dolaze iz izvoza dok bi sektori kao što su obrada metala, mašinska industrija i energetika povećali svoj udio u celokupnoj dodatoj vrednosti sa današnjih oko jedne trećine na gotovo polovinu do kraja ovog perioda.

Povoljni scenarii rasta

Ako Srbija ubrza ulaganja u automatizaciju te ostvari snažnije inženjerske integracije uz brže usklađivanje sa ekološkim standardima EU, mogla bi ostvariti godišnji rast BDV-a od četiri ipo do pet procenata. U tom slučaju očekuje se da ukupan BDV poraste na petnaest ili šesnaest milijardi evra do kraja razmatranog perioda.

Sektorski pregledi: Metalurgija kao stub razvoja

Sektor obrade čelika može zabeležiti solidan pritisak rasta s godišnjim stopama od tri do četiri procenta zahvaljujući potražnji za infrastrukturom energije koja zahteva visoke standarde kvaliteta proizvoda.
U međuvremenu je proizvođačima potrebna modifikacija pristupa energiji kako bi osigurali konkurentnost; dostupnost niskih troškova električne energije igra ključnu ulogu.

Nove tehnologije pokreću inovacije

Mnoge kompanije sada prepoznaju važnost implementacije napredne opreme koja donosi dodatnu produktivnost kroz automatsku kontrolu procesa – ovo dovodi do fokusiranja na kvalitet radne snage odnosno inženjera unutar organizacija.
Stoga je predviđena potreba za dodatnim zapošljavanjem tehničkog osoblja koje može upravljati novim sistemima automatizacije.

Kapitalne investicije neophodne za održiv razvoj

• Ciljani iznos kapitalnih ulaganja tokom narednih godina kretaće se između šest i osam milijardi evra samo radi održavanja postojećeg tempa rasta;
• Ako Srbija želi da dostigne ambicioznije ciljeve – potrebno je investirati blizu deset milijardi evra pre 2030. godine kako bismo obezbedili trajan status dobavljača EU;
• Troškovi energije predstavljaju presudan faktor jer visoki cene mogu smanjiti marže profitabilnosti mladih kompanija uključenih u energetski sektor:

Završavanje tranzicije prema zelenoj ekonomiji

Pored toga što predstavlja izazov energetskom sektoru Srbije preko mera dekarbonizacije planira se postepena transformacija ka obnovljivim izvorima energije . Uz pravilno formulisane ugovore o kupovini struje zvanične oznake “zelene”, očekuju nas pozitivni trendovi barem decenijama unapred kada su pitanju kapaciteti modernih fabrika kojima dominiraju sistemi zasnovani više nego ikad ranije .