Hrvatska: pad proizvodnje električne energije u aprilu, rast uvoza i dalje oslanjanje na hidroenergiju

Hrvatska je u aprilu 2026. zabeležila pad neto proizvodnje električne energije, dok istovremeno raste potreba za uvozom. Podaci Državnog zavoda za statistiku Hrvatske pokazuju da je smanjenje domaće proizvodnje odjeknulo na bilans snabdevanja, uz zadržavanje dominantne uloge hidroenergije u energetskom miksu.

Proizvodnja električne energije pala 17% na godišnjem nivou

Neto proizvodnja električne energije iznosila je 1.003 GWh, što predstavlja pad od 17% u odnosu na 1.209 GWh zabeleženih u aprilu prethodne godine. U strukturi proizvodnje hidroelektrane su proizvele 400 GWh (39,9%), termoelektrane 76 GWh (7,6%), vetroelektrane 300 GWh (29,9%), a solarne elektrane 154 GWh (15,4%). Time se potvrđuje da obnovljivi izvori i dalje imaju značajno mesto u miksu, ali i da hidroenergija ostaje ključna.

Uvoz raste brže od izvoza

U istom periodu Hrvatska je uvezla 1.136 GWh električne energije, što je porast od 21,4% u odnosu na april 2025. godine (936 GWh). Istovremeno, izvoz je pao na 679 GWh, odnosno za 5% u poređenju sa aprilom 2024. godine (715 GWh). Kombinacija rasta uvoza i pada izvoza ukazuje na povećanu zavisnost od eksternog snabdevanja kada domaća proizvodnja oslabi.

Energetski bilans se širi i na gas i naftu

U segmentu ugljovodonika, proizvodnja prirodnog gasa iznosila je 58 miliona kubnih metara u aprilu prošle godine (navedeno kao april 2025.), što predstavlja rast od 1,8% na godišnjem nivou. Uvoz prirodnog gasa porastao je na 183 miliona kubnih metara, odnosno za 7,6% više nego u aprilu prethodne godine, što dodatno naglašava trend spoljne zavisnosti.

Proizvodnja sirove nafte ostala je stabilna na nivou od 38.000 tona bez promene u odnosu na prethodnu godinu. Nasuprot tome, proizvodnja naftnih derivata porasla je na 310.000 tona u aprilu prošle godine (u poređenju sa 290.000 tona u istom mesecu prethodne godine), što sugeriše umeren rast rafinerijske aktivnosti.

Sveukupno posmatrano, podaci za april ukazuju na slabiju domaću proizvodnju električne energije uz jačanje trgovinskog oslanjanja kroz veći uvoz, dok se istovremeno struktura generacije i dalje oslanja pre svega na hidroenergiju.