Serbija: Stabilnost ili rizik u javnom dugu?

Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija, javna zaduženost Srbije iznosi 38,11 milijardi evra, što čini oko 43% bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje. Ovaj rezultat ukazuje na postepeno stabilizovanje odnosa duga i BDP-a nakon povećanja tokom pandemije, ali ekonomski analitičari upozoravaju da su fiskalne perspektive i dalje osetljive.

Uporedni kontekst sa EU

Kada se uporedi sa nekim zemljama članicama Evropske unije, odnos javnog duga prema GDP-u Srbije izgleda relativno skromno. Ipak, stručnjaci naglašavaju da ove procene ne uzimaju u obzir strukturne slabosti srpske ekonomije. Srbija je manja i manje diversifikovana od razvijenih evropskih država te je više izložena spoljnim šokovima. Stoga odnos duga od 43% nosi ozbiljne posledice za ekonomsku stabilnost.

Dugoročna održivost investicija

Srbija već deceniju koristi različite metode finansiranja svojih budžetskih potreba uključujući emisiju euroobveznica i povoljne kredite kako bi realizovala velike infrastrukturne projekte poput puteva i železnica. Dok vlada tvrdi da takve investicije povećavaju buduću produktivnost i opravdavaju dodatno zaduživanje, deo ekonomista smatra da tempo investiranja mora biti usklađen s mogućnostima otplate koje zemlja ima.

Pitanje strukture zaduženosti

Struktura duga takođe zaslužuje posebnu pažnju. Veliki deo ovog duga denominovan je u stranim valutama što može značajno uticati na troškove otplate zbog promena kursa dinara ili globalnih tržišnih uslova. Pored toga, profil dospelosti pokazuje da se uskoro očekuju veće isplate koje će zahtevati refinansiranje ili snažne budžetske viškove kako bi se izbegli pritisci na likvidnost.

Povratne veze između preduzeća i državnog budžeta

Budući da javni dug nije jedini faktor fiskalnog zdravlja države, potrebno je razmotriti izazove povezane s državnim preduzećima koja generišu kontingentne obaveze. Kompanije kao što su EPS i Srbijagas zahtevaju stalnu podršku zbog nepravilnosti u radu koje direktno utiču na javne financije.
Dok se Srbija priprema za sve strože zahteve procesa pridruživanja EU, pitanja fiskalne uprave će biti pod još većom lupom kritike.

Budućnost fiscalne politike Srbije

Iako trenutni odnos javnog duga sugerira odsustvo hitnosti reformi po pitanju fiskalne politike,direkcija budućih politika dobila bi na važnosti s obzirom na potencijalne probleme koji mogu nastati ako dođe do sporijeg rasta privrede ili otežanog pristupa globalnim finansijama. Stručnjaci ističu potrebu ubrzavanja strukturnih reformi kao ključ za očuvanje stabilnosti.

Zasad ostaje optimizam kada su u pitanju ukupni trendovi; međutim iza zvaničnih statistika kriju se složeni sistemi rizika koji će oblikovati finansijsku otpornost zemlje narednih godina.
Izgledi traže hrabre političke odluke koje balansiraju između rasta ulaganja i efikasnijeg korišćenja resursa kroz transparentnije vođenje računovodstva države.