Evropska trka za retkim elementima: Hitnost akcije i izazovi

U svetlu sve većih globalnih tenzija i poremećaja u lancu snabdevanja, Europa se suočava s ozbiljnim izazovima kada je reč o proizvodnji i upotrebi retkih zemaljskih elemenata. Bolidenov izvršni direktor, Mikael Staffas, upozorava da kontinent kasni najmanje deset godina, ukazujući na kritičnu potrebu za bržom reakcijom kako bi se obezbedila industrijska nezavisnost.

Položaj Evrope u globalnom kontekstu

Nakon decenija oslanjanja na strane dobavljače, uključujući dominantnu poziciju Kine, Europa konačno prepoznaje značaj održivog razvoja vlastitih resursa. Ipak, napori poput inicijative REsourceEU Action Plan ne mogu nadoknaditi izgubljeno vreme.

Dugotrajne procedure razvoja projekata

Aktivnosti vezane za istraživanje i eksploataciju rezervi retkih metala zahtevaju dugoročne planove. U poređenju sa Kinom koja je izgradila svoj ekosistem tokom više od četiri decenije uz podršku države i strateških subvencija, Evropi predstoji težak zadatak ubrzavanja višedecenijske izgradnje industrijske infrastrukture.

Mogućnosti finansiranja i strategija dozvola

Kao odgovor na ovu situaciju, EU razvija nove pristupe finansiranju koji omogućavaju:

• Nove mehanizme finansiranja usmerene ka istraživanju i procesuiranju sirovina;
• Poboljšane procedure dobijanja dozvola s ciljem smanjenja administrativnih zastoja;
• Zagarantovane otkupne cene (offtake guarantees) koje podstiču ulaganje u proizvodnju magneta.

Smanjenje zavisnosti kroz reciklažu

Energentna politika EU takođe stavlja naglasak na reciklažu magneta iz starih vozila i vetroturbina kao ključnog koraka ka smanjenju zavisnosti od stranih izvora.
Međutim, potrebno je mnogo više nego samo postavljanje kratkoročnih mera; potrebna su sistemska rešenja koja će transformisati celokupan sektor.

Bureaukratske prepreke i javno protivljenje

Iako postoje potencijalni putevi napredovanja prema razvoju sektora retkih materijala u bogatim resursima poput Švedske ili Norveške,
mnoge lokacije ostaju nedovoljno iskorišćene zbog ograničenja korišćenja zemljišta te sporosti regulativnog procesa. Zbog toga dolazi do dodatnog pritiska sprovesti reforme koje će omogućiti efikasnije donošenje odluka među vladinim telima.

Znakovi promene: Prva pobeda?

I pored postojećih prepreka pojavljuje se nada kroz određene projekte kojima su dodeljene privilegije brže izdavanje dozvola. Takođe,
nekoliko država članica počelo je da klasifikuje ključne sirovine kao esencijalne za nacionalnu bezbednost.
Ove mere signaliziraju rastuće shvatanje važnosti sigurnog lanca snabdevanja radi očuvanja „industrijske suverenosti“.

Taktika hitne reakcije potrebna odmah!

Kao što ističe Staffas:
„Evropa mora delovati hitno“ . Bezočna borba protiv vanjskih uticaja zahteva brzo delovanje—od reforme postupaka davanja licenci do povećanih državnih investicija—a propušteno vreme može dovesti do trajnih posledica po evropsku ekonomiju ako kontinent ne uspe da postigne samostalnost po pitanju ovih kritičnih resursa.“