Montenegro se suočava sa ozbiljnim fiskalnim izazovima na kraju godine, s budžetskim deficitom koji iznosi neverovatnih 1.188 milijardi evra. Prema podacima Ministarstva finansija, tokom prvih deset meseci 2025. ukupni prihodi su dostigli oko 2.35 milijardi evra, što predstavlja neznatno ispod 29 procenata BDP-a. Ove brojke ukazuju na značajan fiskalni disbalans u zemlji koja pokušava da ispuni rastuće socijalne zahteve uz ograničenja male i ekonomije zavisne od uvoza.

Dugoročne strukturne slabosti

Ovaj deficit je rezultat više preklapajućih strukturalnih realnosti koje opterećuju javne finansije. Povećanje plata u javnom sektoru, proširenje socijalnih beneficija, obaveze prema penzionerima i povećana potrošnja za zdravstvenu zaštitu doveli su do rasta stalnih rashoda države. Analitičari ističu da mesečni prihodi od oko 230 miliona evra jedva pokrivaju obavezne troškove koji dostižu gotovo 238 miliona evra, ostavljajući malo prostora za kapitalne projekte ili hitna sredstva bez dodatnog zaduživanja.

Pritisak investicija na budžet

Pored toga, kapitalna ulaganja predstavljaju još jedan pritisak jer Crna Gora nastavlja sa dugoročnim infrastrukturnim ambicijama koje uključuju izgradnju puteva i unapređenje energetskih mreža. Ove investicije su ključne za ekonomski razvoj i usklađivanje sa EU standardima, ali zahtevaju povoljne uslove finansiranja koji postaju sve osetljiviji na globalnu kretanju kamatnih stopa.

Tursizam kao privremena podrška ekonomiji

Iako turizam tradicionalno služi kao tampon protiv fiskalnog disbalansa i beleži dobre rezultate ovog leta, to nije dovoljno da nadoknadi strukturne slabosti crnogorske ekonomije. Sezonski prihod može stabilizovati kratkoročnu likvidnost ali ne može zameniti potrebnu bazu prihoda za održavanje državnih obaveza tokom cele godine.

Na drugoj strani spektra leže problemi demografskog karaktera—starenje populacije zajedno sa stalnom migracijom radno sposobnog stanovništva stvara dodatni pritisak na penzione fondove i zdravstvene sisteme države. Bez odlučnih reformi ovaj problem bi mogao samo eskalirati naredne decenije.

Smer ka stabilizaciji?

I pored svih ovih izazova vlasti tvrde da je trenutna situacija kontrolabilna te najavljuju mjere poboljšane poreske administracije kako bi smanjili nivo neformalnosti i unapredili evidenciju o prihodima koji će osnažiti fiskalne okvire zemlje. Takođe se očekuje da proces pristupanja EU donese novu disciplinu kao i potencijalna nova sredstva koja bi mogla pomoći kod sprovođenja reformi.

Međutim, trenutni deficit otkriva osnovnu napetost: Crnoj Gori je potrebno modernizovati infrastrukturu dok istovremeno mora raditi na smanjenju svog fiskalnog jaza—a pronalaženje ravnoteže između ova dva cilja definisaće makroekonomsku budućnost zemlje u 2026., pa čak ni kasnije periodima.Sigurno je jedno – deficitarni brojevi trebali bi poslužiti kao upozorenje vlastima da građevinski temelji ekonomije zahtevaju pažnju daleko veću od sezonskih performansi ili headline rasta.