U poslednje vreme, Jugoistočna Evropa se suočava sa značajnim strukturnim promenama unutar svog energetskog sektora. Brza integracija obnovljivih izvora energije (OIE), zajedno sa uskim prenosnim koridorima, postavljaju nove izazove pred region koji uključuje zemlje kao što su Mađarska, Srbija, Hrvatska i Rumunija. Ove promene ne utiču samo na lokalne tržišne dinamike već imaju i šire implikacije za celokupnu evropsku energetsku mrežu.

Bottlenecks u prenosnoj infrastrukturi

Pojedine države poput Mađarske, koja se nalazi na raskrsnici centralne i jugoistočne Evrope, često se susreću s problemom unutrašnjih bottlenecka tokom perioda visokih cena energije. Iako je teoretski pozicionirana kao ključna tačka za balansiranje regionalnih potreba, praktično nedovoljno razvijena infrastruktura otežava njen kapacitet da adekvatno reaguje na zahteve tržišta.

Croatia & Italija: Geografske prepreke

Croatia, zahvaljujući svojoj obalnoj geografskoj poziciji prema Italiji, takođe ima jedinstvene izazove kada je reč o interkonekcijama. Visoke cene električne energije u Italiji utiču direktno na hrvatsku ekonomiju kroz povećano opterećenje njihovog internog sistema prenosa zbog pokušaja ispunjavanja potražnje iz inostranstva.

Složen odnos Srbije sa EU tržištem

Srbija zauzima ključnu transitu poziciju između različitih država Balkana i EU-a. Dok njeni prekogranični kapaciteti omogućavaju potencijal za arbitražu razlika cena između regije i članica EU-a, postoje znatni rizici od zagušenja . Ukoliko nadogradnja domaće energetske mreže ne bude ubrzana kako bi pratila porast OIE kapaciteta iz zemalja poput Rumunije ili Bugarske, Srbija može imati problema s prekomernim opterećenjem svojih linija.

Novi trendovi u Rumuniji

Rumunija, nekada samodovoljna zemlja po pitanju proizvodnje struje , sada doživljava brzu transformaciju ka obnovljivim izvorima <> – Obale Crnog mora nude ogroman potencijal za vetrogeneratore dok solarna energija raste širom zemlje.
Ipak,sistem ostaje suočen s ograničenjima prenosa koja koče razvoj izvoznog potencijala prema Mađarskoj ili Srbiji.

Kritična situacija u Bugarskoj

Bugarska predstavlja posebno zanimljivu dualnost; ona poseduje raznovrstan energetski miks ali sve više oseća efekte rasta proizašlih iz trgovinskih tokova prema Grčkoj.Tokom sezona visoke proizvodnje zelenih izvora,njen sistem trpi dodatni teret kroz krize cenovnog balansa.Ako bugarski mehanizmi podrške balansu daju rezultate,mogu rešiti probleme preopterećenja koje svaka nova interkonekcija donosi.

Mogućnosti Grčke kao izvoznika RES-a

Grčka prevazilazi svoju izolovanost i transformisana je u važnog učesnika na regionalnom tržištu energije upravo zahvaljujući novim interkonekcijama koje pomažu u integraciji sa susednim zemljama:

• Novo povezivanje putem HVDC tehnologije pruža pristup stabilnom italijanskom tržištu;
• Istraživanje novih kapaciteta eolijskih farmi;
• Povećane mogućnosti vanjskih ulaganja usmerene ka podsticanju novih projekata obnovljive energije.

Završne misli o budućnosti Jugoistočne Evrope

Dekarbonski ciljevi Evropske Unije zahtevaju sinergijski odgovor svih zemalja regiona… Ukoliko SEEv započne aktivnije investicije potrebne infrastrukturne modernizacije
*Pitanje nije samo fizičkog kapaciteta već sposobnosti ovih država da shvate grid kao politički alat*.