Metalska industrija u Srbiji na prekretnici: Zeleni vodonik kao ključ konkurentnosti

U narednoj deceniji, sektor metalurgije u Srbiji suočiće se sa značajnim promenama koje će oblikovati njegovu budućnost. Umesto tradicionalnih pokazatelja poput cena sekundarnih sirovina, fokus će biti usmeren ka cenama električne energije, dostupnosti zelenog vodonika i mehanizmima za usklađivanje sa propisima o emisijama ugljen-dioksida povezanim s tržištima Evropske unije.

Novi izazovi i prilike za srpsku metaluršku industriju

S obzirom na to da su tradicionalne metode proizvodnje čelika, poput korišćenja visokih peći, vezane za karbonske izvore energije, Srbija mora da osmisli novu strategiju koja integriše obnovljive izvore. Prema izveštaju portala serbia-energy.eu, EU ubrzano prelazi na električne peći (EAF) i tehnologije direktne redukcije uz pomoć vodonika (DRI), što dodatno naglašava potrebu Srbije da se prilagodi ovim trendovima.

Zeleni vodonik kao motor tranzicije

Zeleni vodonik igra ključnu ulogu tokom ove tranzicije. Za DRI procese potrebna je velika količina obnovljive struje kako bi se elektrolizom razložila voda. Ukoliko Srbija ne obezbedi pristupačne cene zelene energije, potencijalni troškovi proizvodnje čelika mogli bi postati nepodnošljivi. U tom smislu, nacionalna energetska politika treba biti usklađena sa politikom razvoja industrije kako bi se stvorile zone pogodnog razvoja vodonika blizu centara potražnje metalurgije.

Povezivanje energetskih resursa i tržišta metala

Konačno, stabilnost cena električne energije postaje imperativna zbog prelaska na EAF tehnološke modele. Čak i manje oscilacije cena mogu drastično uticati na profitabilnost kompanija koje zavise od kontinuirane visoke upotrebe struje.
Srbija takođe ima mogućnost jačanja svoje pozicije unutar evropskog lanca vrednosti kroz dodavanje vrednosti putem obrade materijala umesto isključivo proizvodnjom osnovnog čelika . Ovaj način omogućava zemlji da proizvede inženjerske proizvode koji su manje podložni Carinskoj taksi o graničnom prilivu (CBAM) a više odgovaraju njenim izvoznim snagama.

Budućnost bazirana na energiji umesto sirovinama

Iako cene otpada neće izgubiti svoju važnost jer ciklusi roba još uvek utiču na troškove produkcije,
od 2030. godine ekonomičnost zelene električne energije i dostupnog hydrogena dominiraće nad klasičnim parametrima konkurentnosti.
Ova transformacija predstavlja presudan korak od logike zasnovane isključivo na robama prema onoj koja se temelji na energiji—konkurentnost više neće dolaziti iz rudarstva već iz *elektrifikacije* procesa.*