Hrvatska šalje u Sabor strateški zakon za civilnu nuklearnu energiju i traži akcioni plan u roku od šest meseci

Hrvatska ulazi u novu fazu energetske politike kroz zakonodavni okvir za civilnu nuklearnu energiju, nakon što je Vlada uputila konačni nacrt zakona o razvoju ovog sektora u Hrvatski sabor. Inicijativa je zamišljena kao osnova za buduće odluke, ali i kao odgovor na šire izazove: rast potrošnje električne energije i potrebu da se istovremeno napreduje ka klimatskoj neutralnosti.

Akcioni plan, procene potražnje i modeli finansiranja

Prema predloženom zakonu, nadležni organi bi imali obavezu da u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu pripreme sveobuhvatan akcioni plan. Taj dokument bi trebalo da obuhvati ključne elemente razvoja nuklearne energije, uključujući procene buduće potražnje za električnom energijom, ekonomske efekte, potencijalne lokacije projekata i modele finansiranja potrebne za realizaciju.

Strukturisana tranzicija i stabilnost snabdevanja

Ministar privrede Ante Šušnjar naveo je da je cilj inicijative podrška strukturiranoj i naučno zasnovanoj tranziciji energetskog sistema Hrvatske. Poseban fokus stavljen je na obezbeđivanje dugoročne stabilnosti snabdevanja, uz paralelno ostvarivanje ciljeva klimatske neutralnosti, posebno u uslovima rasta potrošnje električne energije.

Veća uloga Sabora i jačanje stručnih kapaciteta

Jedna od značajnih novina odnosi se na jačanje uloge Hrvatskog sabora. Strateški program razvoja nuklearne energije morao bi dobiti formalno odobrenje Sabora na predlog Vlade, čime se, prema zvaničnicima, unapređuje transparentnost i jača demokratski legitimitet strateških odluka. Nacrt zakona takođe naglašava obrazovanje, istraživanje i stručnu obuku u oblastima nuklearne tehnologije i bezbednosti.

Nuklearna energija kao dopuna obnovljivima

U vladinim dokumentima ističu se potencijalne prednosti nuklearnih elektrana nove generacije. Pored proizvodnje električne energije, takvi objekti bi mogli da dopunjuju obnovljive izvore zbog operativne fleksibilnosti. U planiranom širem okviru navodi se i mogućnost obezbeđivanja industrijske toplote i daljinskog grejanja, kao i podrška proizvodnji vodonika u velikim razmerama, što bi moglo doprineti procesima dekarbonizacije.

Povezanost sa NE Krško i očekivanja podrške

Premijer Andrej Plenković podsetio je da Hrvatska već ima indirektno učešće u nuklearnoj energiji kroz suvlasnički udeo u NE Krško, čime se naglašava postojeća povezanost zemlje sa ovim sektorom. On je takođe naveo da proširenje ulaganja u nuklearnu energiju prati globalne trendove.

Vlada očekuje da će predlog dobiti široku podršku u Saboru, uključujući podršku opozicionih stranaka. Istovremeno, kako se navodi, Hrvatska razmatra veću ulogu nuklearne energije u svojoj dugoročnoj energetskoj strategiji.