Više od 60 OIE elektrana u Srbiji izlazi iz fid-in tarifa: prelaz na tržište otkriva ranjivost malih proizvođača

Prelazak srpskih elektrana iz sistema fid-in tarifa u tržišno poslovanje dobija novu dimenziju jer je status povlašćenog proizvođača, uveden uredbom iz 2009. godine, trajao 12 godina i sada masovno ističe. Za investitore i vlasnike postrojenja to znači da se prihod više ne vezuje za garantovane, povlašćene cene, već zavisi od uslova na otvorenom tržištu—što se pokazuje kao ključni test održivosti obnovljivih izvora energije.

Isticanje povlašćenog statusa i finansijsko rasterećenje

Nakon što je veliki broj pionirskih projekata izgubio status povlašćenog proizvođača, više od 60 elektrana širom Srbije izašlo je iz sistema podsticaja od 2022. godine. Njihova ukupna instalisana snaga prelazi 36 MW, što predstavlja značajno finansijsko rasterećenje za Elektroprivredu Srbije, budući da se energija iz ovih postrojenja više ne otkupljuje po garantovanim cenama.

Koji tipovi elektrana najviše osećaju promenu

Među postrojenjima koja su izgubila povlašćeni status dominiraju male hidroelektrane: ukupno 28 elektrana sa zbirnom snagom od oko 23 MW. Slede solarne elektrane—27 postrojenja ukupne snage 3,6 MW—dok su dve biogasne elektrane (1,6 MW) takođe izašle iz sistema podsticaja. Jedini vetroprojekat koji više nije u sistemu podsticaja je Devreč 1 u Tutinu (0,5 MW).

Struktura portfolija je raznolika: među vlasnicima su elektrane u okviru škola, manastira i Kliničkog centra Srbije, ali i privatni investitori. Pojedinačne snage se znatno razlikuju—najmanja je solarna elektrana od svega 3,2 kW u vlasništvu „11. april“, dok se među najvećim mini hidroelektranama ističu Međuvršje u Čačku (7 MW) i Ovčar Banja (4,5 MW), koje posluju u okviru Drinsko-limskih hidroelektrana.

Šta se dešava nakon fid-in tarifa: tržišne cene i operativni rizici

Pitanja koja se nameću nakon izlaska iz sistema podsticaja su praktična: gde se plasira proizvedena energija i da li tržišne cene omogućavaju održivo poslovanje bez subvencija. Analiza OIE Srbije bavi se samo elektranama kojima je istekao ugovor sa garantovanim snabdevačem. U nju nisu uključena postrojenja čiji su ugovori raskinuti na zahtev vlasnika ili čija su privredna društva u likvidaciji.

Rezultati pokazuju da su neki projekti obustavili rad nakon isteka fid-in tarifa, dok su drugi nastavili proizvodnju uprkos tržišnim izazovima.

Primer Solaris 1: prodaja po berzanskim cenama i procena troškova

Solarna elektrana Solaris 1 (999 kW) u Kladovu nastavila je rad na otvorenom tržištu. Direktor kompanije MT-KOMEX Miloš Kostić navodi da je ugovor sa privatnim trgovcem električne energije Green Balancing Group potpisan 18. marta.

Kostić ističe da više nema povlašćenih tarifa i da energiju prodaju po cenama koje se formiraju na berzi SEEPEX. Prema njegovim navodima, status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina i omogućio povraćaj investicije u roku od sedam do osam godina.

On dodaje da repowering nije planiran, ali da su pojedini inverteri zamenjeni nakon deset godina rada radi održavanja pouzdanosti sistema. Na pitanje održivosti bez subvencija ukazuje da tržišni uslovi trenutno nisu naročito povoljni za OIE proizvođače zbog relativno niskih cena električne energije.

Kao dodatni faktor rizika navodi se i CBAM mehanizam koji bi trebalo da počne primenu 1. januara 2026. godine i mogao bi da oteža izvoz električne energije iz Zapadnog Balkana. Kostić kaže da primena CO₂ takse otežava plasman energije na inostrano tržište.

Takođe naglašava da će baterijska skladišta ubuduće postati neophodna jer omogućavaju bolju optimizaciju prodaje i veću ekonomsku isplativost projekata. Tokom podsticajnog perioda Solaris 1 proizveo je ukupno 15,3 GWh električne energije.

Neki mali solarni sistemi prestali su s radom

Za razliku od većih projekata koji nastavljaju proizvodnju uz nove modele plasmana energije, deo malih solarnih elektrana nije opstao nakon izlaska iz sistema podsticaja. Elektrana Ledinak Solar Dobri Do (30 kW) u Kuršumliji proizvela je tokom 12 godina manje od 500 MWh, ali je nakon isteka podsticaja ugašena.

Zbog kvarova na inverterima van pogona je sistem instaliran na srednjoj školi u Varvarinu—jednom od prvih objekata sa solarnom elektranom. Vlasnici navode da bi proizvodnja bila veća uz pouzdaniju infrastrukturu, jednostavnije procedure i manje prekida u snabdevanju u slabije razvijenim područjima Srbije.

Mini hidroelektrane bez podsticaja pokazuju ranjivost

Mini hidroelektrane su imale značajnu ulogu tokom ranijih faza energetske tranzicije, ali gubitak podsticaja pokazao je njihovu osetljivost na tržišne uslove. Neke poput Radošićske reke i Bovana izašle su iz sistema još tokom 2022. godine.

Najveća postrojenja ove grupe—Međuvršje (7 MW) i Ovčar Banja (4,5 MW)—status povlašćenog proizvođača izgubila su početkom ove godine.

Regulatorni okvir: priključenje novih OIE preko 400 kW privremeno staje

Pored pitanja profitabilnosti nakon isteka ugovora sa garantovanim snabdevačem, investitore dodatno opterećuju složenija dokumentacija i dodatni urbanistički uslovi. Istovremeno, za elektrane iz obnovljivih izvora snage preko 400 kW privremeno je obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje.

EDS navodi da je broj zahteva prevazišao trenutne potrebe sistema te se čeka nova analiza odnosa proizvodnje i potrošnje.

Aukcije umesto fid-in tarifa: šta to znači za naredne godine

Srbija je izmjenama zakona iz 2021. godine zamenila model fid-in tarifa sistemom aukcija i tržišnih premija. Ipak, poslednje elektrane koje su ušle u stari sistem nastaviće da koriste podsticaje još nekoliko godina pre potpunog prelaska na novi tržišni model.

U praksi, kako isticanje fid-in perioda ulazi u završnu fazu za veliki broj projekata širom zemlje, fokus investitora sve više prelazi sa same instalacije kapaciteta na sposobnost postrojenja da opstanu bez garantovanih cena—uz oslanjanje na berzanske mehanizme plasmana energije, upravljanje operativnim rizicima i prilagođavanje regulatornim promenama koje dolaze narednih godina.