Mađarska ostaje u visokom cenovnom opsegu struje uprkos smanjenju uvozne zavisnosti

Mađarsko tržište električne energije i dalje se kreće u gornjem delu cenovnog spektra u Jugoistočnoj Evropi, čak i nakon poboljšanja uvoznog bilansa. To je važno za trgovce i industrijske potrošače jer pokazuje da ni manja zavisnost od uvoza ne mora automatski da spusti troškove, ukoliko su domaći i regionalni faktori i dalje usklađeni ka višim cenama.

Cene na dan-unapred tržištu ostale visoke

Prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred tokom 24. nedelje pala je za 4,3% na 98,71 €/MWh. Ipak, Mađarska je ostala iznad Grčke, Bugarske, Hrvatske i Srbije, dok je bila blizu Rumunije (97,38 €/MWh). Time se potvrđuje da je mađarsko tržište i dalje osetljivo na šire centralnoevropske uslove formiranja cena.

Slabiji rast potrošnje, jača ponuda iz obnovljivih izvora

Rast potrošnje bio je relativno slab: potrošnja električne energije porasla je za svega 1,1%. U isto vreme, ponuda je bila povoljnija jer je proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla za 21,2%, dok je hidroenergija povećana za 27,3% sa niske baze. Takav razvoj obezbedio je dodatnu domaću fleksibilnost u balansiranju sistema.

Neto uvoz se smanjio, ali cenovni pritisak nije nestao

Najveći pomak zabeležen je u trgovinskom bilansu: Mađarska je ostala neto uvoznik, ali su neto uvozi naglo smanjeni za 108,5 GWh (60,3%). Prema podacima, to ukazuje na poboljšane domaće i regionalne uslove snabdevanja. Smanjenje pritiska na uvoznu zavisnost povezano je sa jačom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i blažim cenama u susednim tržištima.

Visok cenovni opseg i dalje dominira

I pored poboljšanja bilansa snabdevanja, Mađarska se zadržala u relativno visokom cenovnom opsegu. Dana 17. juna zabeležena je cena od 123,79 €/MWh—najviša dnevna vrednost u datasetu Jugoistočne Evrope za tu nedelju. To sugeriše strukturnu osetljivost mađarskog tržišta na regionalne napetosti u snabdevanju ili zagušenja prekograničnih kapaciteta.

Zašto Mađarska ostaje „premijum“ referenca

Tržišna pozicija Mađarske razlikuje se od nižecenovnih SEE tržišta poput Srbije i Bugarske: dok su Srbija zabeležila snažnu korekciju cena, a Bugarska ojačala izvozni položaj, Mađarska je nastavila da trguje u višem cenovnom okruženju uprkos smanjenoj zavisnosti od uvoza. Za strategije hedžovanja to znači da čak i kada se manji deo potreba pokriva kroz uvoz, cene mogu ostati pod uticajem signala oskudice iz Centralne Evrope i dinamike prekograničnih tokova.

Ukratko, kombinacija slabijeg rasta potrošnje, jačeg doprinosa obnovljivih izvora i poboljšanog trgovinskog bilansa nije preokrenula osnovnu sliku: Mađarska ostaje ključna referentna tačka za procenu rizika cena u regionu Jugoistočne Evrope.