OIE snižavaju cene na SEE tržištu, ali fleksibilnost ostaje presudan uslov

Bilans elektroenergetskog sistema jugoistočne Evrope tokom 24. nedelje pokazao je kako obnovljivi izvori energije sve snažnije utiču na regionalne cene električne energije, ali i zašto to samo po sebi ne uklanja potrebu za fleksibilnim proizvodnim kapacitetima. Za investitore i tržišne učesnike poruka je jasna: tranzicija se više ne meri samo instalacijama, već sposobnošću sistema da apsorbuje varijabilnost bez gubitka stabilnosti.

Rast OIE potisnuo cene nadole

Proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana povećana je za 518,6 GWh, odnosno 16,6%, dostigavši ukupno 3,64 TWh. Taj rast pomogao je da se neutrališe povećanje regionalne potrošnje od 4,6% i doprineo padu cena na većini tržišta električne energije za dan unapred.

Vetroelektrane su bile glavni pokretač rasta: proizvodnja je porasla za 28,1% na 1,40 TWh. Solarne elektrane su zabeležile rast od 10,4%, do ukupno 2,23 TWh.

Turska se izdvojila kao tržište sa najizraženijim rastom proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora energije—povećanje od 67,1%, pre svega zahvaljujući više nego dvostrukom rastu proizvodnje iz vetra. Značajan skok zabeležila je i Srbija (76,8%), dok su Mađarska (21,2%), Bugarska (12,8%), Rumunija (6,1%) i Italija (6,1%) takođe ostvarile rast proizvodnje iz ovih izvora.

Cenovni efekat bio vidljiv u više zemalja

Uticaj na tržišne cene bio je jasno vidljiv kroz padove prosečnih cena u više država. U Srbiji je prosečna cena pala na 78,22 €/MWh; u Bugarskoj na 93,58 €/MWh; u Hrvatskoj na 92,02 €/MWh; u Rumuniji na 97,38 €/MWh; a u Mađarskoj na 98,71 €/MWh.

Drugim rečima, obnovljivi izvori u jugoistočnoj Evropi više nisu samo tema energetske tranzicije i održivosti—oni postaju faktor koji direktno učestvuje u formiranju tržišnih cena električne energije.

Fleksibilnost ostaje ključna kada hidro opadne

Ipak, ključni izazov ostaje fleksibilnost sistema. Proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 300,2 GWh (7,5%), na ukupno 3,70 TWh. Gubitak ove fleksibilne proizvodnje sa niskim marginalnim troškovima primorao je termoelektrane da povećaju izlaz.

Ukupna proizvodnja iz termoelektrana porasla je za 8,7% na 4,52 TWh. U okviru toga povećana je proizvodnja iz uglja i lignita za 24,4% na 2,14 TWh. Istovremeno je proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena, što znači da je najveći deo tereta balansiranja sistema preuzet upravo od elektrana na ugalj i lignit.

Investicioni signal: vrednost se pomera ka fleksibilnim rešenjima

Ovakvi trendovi šalju investicioni signal da se vrednost na tržištu jugoistočne Evrope postepeno pomera sa same ekspanzije instalirane snage obnovljivih izvora ka razvoju fleksibilnih i dispečabilnih sistema. U tom kontekstu naglašava se značaj baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS), reverzibilnih hidroelektrana i fleksibilnih hidroenergetskih kapaciteta.

Pored toga ističu se upravljanje potrošnjom i optimizacija energetskih portfolija kao elementi koji mogu da ublaže razlike između proizvedene energije i potreba sistema. Prekogranični prenosni kapaciteti takođe bi trebalo da dobije sve veći značaj.

Sadržaj zaključuje da solarna energija može da snizi cene tokom dnevnih sati, ali večernji rast opterećenja i dalje zahteva dodatne izvore fleksibilnosti. Energija vetra može sniziti prosečne tržišne cene istovremeno povećavajući važnost preciznog prognoziranja proizvodnje i upravljanja balansnim odstupanjima.

Šta će odrediti sledeću fazu tranzicije

Naredna faza energetske tranzicije u regionu biće određena sposobnošću tržišta da pretvori proizvodnju iz obnovljivih izvora u stabilnu i dugoročno održivu komercijalnu vrednost. Projekti koji kombinuju proizvodne kapacitete sa skladištenjem energije, obezbeđuju pouzdan pristup mreži i oslanjaju se na fleksibilne ugovore o otkupu električne energije ili razvijene trgovačke kapacitete biće u povoljnijem položaju od projekata koji se oslanjaju isključivo na povećanje instalisanih kapaciteta.