Crna Gora ponovo planira aukciju za 250 MW solarnih kapaciteta nakon poništenog tendera

Crna Gora ponovo razmatra kako da pretvori interes investitora u bankabilne solarne projekte: nakon što je prvi tender za tržišnu premiju od 250 MW poništen, država priprema izmenjenu aukciju. Ovaj korak je važan ne samo zbog obima programa, već i zato što pokazuje da se ključni rizik sada prebacuje sa same potražnje za obnovljivom energijom na sposobnost projekata da prođu kroz pravni, prostorni i mrežni „filter“ koji kreditori traže.

Zašto je prvi tender propao

Aukcija raspisana u julu 2025. godine bila je zasnovana na 12-godišnjim dvosmernim ugovorima za razliku (CfD). Investitori su se nadmetali ponudom najniže udarne cene: država bi uspešnim projektima nadoknađivala razliku kada bi tržišna cena pala ispod tog nivoa, dok bi proizvođači vraćali višak prihoda kada bi tržišne cene porasle iznad ugovorene cene.

Međutim, tender nije poništen zbog nedostatka interesovanja za solarne projekte, već zato što nijedna od podnetih ponuda nije ispunila kompletan paket uslova. Nedostaci su se odnosili na dokumentaciju, status prostornog planiranja i kriterijume za priključenje na mrežu—elemente koji su presudni za bankabilnost projekta, a ne puko administrativno ispunjavanje formalnosti.

Šta država menja i ko učestvuje u pripremi

Ministarstvo energetike radi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) na pripremi nove dokumentacije. Novi datum raspisivanja aukcije još nije utvrđen, jer zvaničnici prioritet daju izmenama pravnog okvira, prostorno-planske dokumentacije i uslova za priključenje na mrežu.

Drugim rečima, fokus se pomera ka tome da projekti pre ulaska u finansiranje imaju jasnije definisane osnove—zemljište, dozvole, pristup mreži i pravila koja utiču na proizvodnju.

Finansijski rizici zavise od mreže i rokova

Procena okvirnih troškova razvoja i izgradnje kreće se od 0,6 do 0,8 miliona evra po MW. U tom rasponu, potpuno dodeljeni program od 250 MW predstavljao bi procenjeni kapitalni okvir od 150 do 200 miliona evra, bez većih ulaganja u jačanje prenosne mreže. Potrebe za kapitalom mogle bi da dostignu 35 do 60 miliona evra, u zavisnosti od nivoa zaduženosti, građevinskih rezervi i zahteva kreditora.

Dvosmerni CfD model može da podrži projektno finansiranje stabilizacijom prihoda, ali samo kada su ključne pretpostavke dovoljno jasno postavljene. Posebno je naglašeno da nominalni period podrške od 12 godina gubi deo svoje vrednosti ako energizacija mrežnog priključka kasni ili ako naknada ne pokriva gubitke zbog ograničenja proizvodnje.

Kašnjenje priključenja od 12 do 18 meseci moglo bi da smanji prinose na kapital za nekoliko procentnih poena—zbog dodatnih razvojnih troškova, kamata tokom izgradnje i gubitka ranih operativnih novčanih tokova. Uticaj bi mogao biti posebno ozbiljan za projekte koji započnu nabavku opreme pre dobijanja obavezujućih rokova za realizaciju priključenja.

Kako se uklapa program podsticaja 2026–2028

Program podsticaja Crne Gore za period 2026–2028. obuhvata ukupno 450 MW: uključujući 250 MW solarnih i 200 MW vetroenergetskih kapaciteta. Aukcija za vetar planirana je odvojeno jer vetroelektrane imaju viši faktor kapaciteta, drugačiji profil proizvodnje i veći potencijal sistemskog značaja tokom perioda bez solarne proizvodnje.

Zato ih ne treba vrednovati niti procenjivati kao produžetak iste solarne aukcije.

Test bankabilnosti umesto pukog plasmana kapaciteta

Izmenjena aukcija trebalo bi da bude praktičan test sposobnosti Crne Gore da svoj potencijal obnovljivih izvora pretvori u projekte koji su pravno izvodljivi i finansijski bankabilni. Iako visoka insolacija i visoke regionalne cene električne energije mogu privući investitore, kreditori će se usmeriti na dostupnost mrežnog kapaciteta, prava dispečiranja, naknadu za ograničenje proizvodnje, rokove završetka i izvršivost ugovora o tržišnoj premiji.

Za tržište to znači da će naredna faza manje zavisiti od same konkurencije cena u tenderu, a više od toga koliko su projekti spremni da prođu kroz realne prepreke—od prostornog planiranja do priključenja—koje određuju kada prihod može početi da teče.