EPCG završila drugi temelj za vetroturbine u projektu Gvozd 2: proširenje vetroparka vredno gotovo 26 miliona evra

Crnogorska elektroprivreda EPCG napravila je novi operativni korak u realizaciji projekta proširenja vetroparka Gvozd 2, vrednog gotovo 26 miliona evra, završivši radove na drugom od ukupno tri temelja za vetroturbine. Za investitore i tržište to je važno jer se projekt time pomera iz faze planiranja ka konkretnom izvođenju, dok istovremeno jača diverzifikacija proizvodnje u zemlji koja i dalje značajno zavisi od hidroelektrana.

Šta je završeno i koliki je očekivani učinak

EPCG je završila radove na drugom temelju za vetroturbine u okviru vetroparka Gvozd 2 snage 21 MW. Projekat se nalazi na Krnovskoj visoravni i, nakon završetka radova, trebalo bi da proizvodi oko 63 GWh električne energije godišnje.

Kada se novo proširenje uključi zajedno sa postojećim kapacitetima vetroparka Gvozd, ukupna snaga kompleksa porasće na 75,6 MW. Očekivanje je da će tada godišnja proizvodnja preći 200 GWh.

Uloga partnera i finansiranje

EPCG razvija projekat proširenja u saradnji sa proizvođačem vetroturbina Nordex. Finansijsku podršku projektu obezbeđuje Evropska banka za obnovu i razvoj.

Zašto je dodatna energija vetra relevantna za Crnu Goru

Napredak u izgradnji posebno je značajan s obzirom na to da elektroenergetski sistem Crne Gore i dalje u velikoj meri zavisi od hidroelektrana. Tokom sušnih perioda smanjena proizvodnja iz akumulacionih hidroelektrana može brzo povećati potrebu zemlje za uvozom električne energije, izlažući EPCG višim cenama na regionalnim veleprodajnim tržištima.

Energija vetra donosi drugačiji proizvodni profil: za razliku od solarne energije čija je proizvodnja uglavnom koncentrisana tokom dnevnih sati, vetroelektrane mogu proizvoditi električnu energiju tokom večeri i noći, kada su regionalne cene često više. U uslovima kada zemlje jugoistočne Evrope ubrzano povećavaju instalirane kapacitete solarnih elektrana, takav vremenski raspored proizvodnje može dodatno povećati vrednost novih kapaciteta.

Kako se uklapa u širu energetsku strategiju

Prva faza projekta Gvozd već je donela novi obnovljivi kapacitet koji nije povezan sa hidroenergijom u proizvodni portfolio EPCG. Gvozd 2 dodatno doprinosi diverzifikaciji korišćenjem postojeće razvojne lokacije i iskustva stečenog tokom rada prethodnih kapaciteta.

Iako je projekat relativno mali u poređenju sa obnovljivim projektima snage nekoliko stotina megavata predloženim širom regiona, njegov doprinos sistemu Crne Gore ocenjuje se kao značajan. Dodatnih 63 GWh godišnje može smanjiti potrebu za uvozom tokom nepovoljnih hidroloških uslova i omogućiti EPCG da racionalnije koristi vodu iz akumulacija kada njena tržišna vrednost raste.

Projekat se takođe uklapa u širu strategiju Crne Gore koja podrazumeva kombinovanje razvoja energije vetra i sunca sa fleksibilnošću hidroelektrana i prekograničnom trgovinom električnom energijom. Crna Gora je povezana sa susednim elektroenergetskim sistemima na Balkanu, kao i sa Italijom putem podmorskog kabla, što dodatnoj proizvodnji daje pristup većem broju tržišta.

Rizici ostaju do priključenja na mrežu

Komercijalna vrednost projekta Gvozd 2 neće zavisiti samo od ukupne godišnje proizvodnje, već i od trenutka kada se električna energija proizvodi. Proizvodnja tokom večernjih sati—kada regionalno tržište često ima veći pritisak—može imati znatno veću vrednost nego megavat-sati proizvedeni ranije tokom dana pri višoj solarnoj proizvodnji.

Ipak, rizici povezani sa realizacijom projekta ostaju prisutni sve do završetka instalacije turbina, elektroenergetskih radova i priključenja na mrežu. Završetak drugog temelja predstavlja važan korak kojim se Gvozd 2 dodatno pomera iz faze planiranja ka konkretnoj realizaciji.

Za Crnu Goru ta razlika ima posebnu težinu: zemlja je prethodnih godina razvila veliki broj planiranih projekata obnovljivih izvora energije, ali relativno mali broj njih stigao je do faze izgradnje. U tom kontekstu, Gvozd 2 se posmatra kao još jedan pokazatelj sposobnosti da ambicije u oblasti obnovljive energije budu pretvorene u operativne kapacitete koji mogu smanjiti zavisnost od uvoza električne energije i rizike povezane sa nepovoljnim hidrološkim uslovima.