Jaz između komercijalnih nominacija i fizičkih tokova na Zapadnom Balkanu raste, povećavajući operativni pritisak na mrežu

Razlika između toga kako se električna energija “nominira” u trgovini i kako se zaista kreće kroz prenosnu mrežu postaje sve veći operativni problem na Zapadnom Balkanu. Tokom drugog kvartala 2026. godine, odstupanje između komercijalno prijavljenih rasporeda i fizičkih tokova proširilo se kroz regionalnu prenosnu infrastrukturu, povećavajući sigurnosne rizike i troškove korektivnog upravljanja za operatore prenosnih sistema (TSO).

Bosna i Hercegovina–Hrvatska: planirano manje, fizički preneto mnogo više

Najupečatljiviji slučaj zabeležen je na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Planirani izvoz iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku smanjen je za oko 43% međugodišnje, na približno 282 GWh. Međutim, fizički tokovi u istom smeru porasli su za oko 270%, pri čemu je preko granice fizički preneto više od 800 GWh.

Time je fizički tok dostigao gotovo tri puta veći obim od onog koji su pokazivali komercijalni rasporedi. Iako se odstupanje pojavilo već u prvom kvartalu, tokom drugog kvartala postalo je znatno izraženije.

Albanija–Grčka: komercijalni pravac ostaje blizu plana, ali fizički tokovi padaju

Na granici Albanije i Grčke uočen je suprotan obrazac. Planirani izvoz iz Albanije ostao je blizu uobičajenog nivoa, uz rast od oko 3%, dok su fizički tokovi pali za približno 63%. Istovremeno, električna energija komercijalno prijavljena za isporuku Grčkoj, po svemu sudeći, tekla je umesto toga ka severu preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Širi trend: jačanje kretanja “od juga ka severu” mimo nominacija

Dodatni podaci o fizičkim tokovima ukazuju na jačanje pravca kretanja električne energije od juga ka severu. Fizički tokovi iz Grčke ka Severnoj Makedoniji povećani su za više od 200%, dok su tokovi iz Severne Makedonije ka Srbiji porasli za sličan obim. Tokovi iz Crne Gore ka Bosni i Hercegovini takođe su povećani za više od 200%.

Povezana prenosna mreža stoga je prenosila električnu energiju ka Hrvatskoj i drugim granicama sa EU bez obzira na to gde su komercijalne transakcije bile nominovane.

Zašto ovo opterećuje TSO: sigurnosne margine zavise od očekivanog opterećenja

Komercijalni rasporedi predstavljaju ključan ulazni podatak za analizu sigurnosti mreže. Oni omogućavaju TSO da procene očekivano opterećenje, utvrde raspoložive sigurnosne margine i pripreme korektivne mere. Kada se fizička električna energija kreće drugačijom putanjom od komercijalno nominovane transakcije, operatori moraju da drže veće sigurnosne rezerve i češće intervenišu.

Intervencije mogu uključivati redispečing, kontratrgovinu i druge korektivne mere. Iako inicijalne troškove mogu snositi operatori prenosnih sistema, oni se mogu preliti na tržište kroz mrežarine, troškove upravljanja zagušenjima i smanjenje prenosnog kapaciteta koji je dostupan učesnicima.

Neusklađenost može narušiti logiku prihoda od zagušenja

Dodatno, neusklađenost može oslabiti prostornu logiku prihoda od upravljanja zagušenjima: prihod se ostvaruje na jednoj granici, dok se stvarno fizičko zagušenje javlja na drugom delu mreže. U takvim uslovima teže je uskladiti finansijske signale sa realnim operativnim potrebama sistema.

Moguća uloga CBAM-a: menjanje komercijalnih podsticaja bez promene fizike mreže

CBAM može indirektno doprinositi problemu menjajući komercijalne pravce kojima se električna energija prijavljuje za trgovinu. Trgovci reaguju na nacionalne podrazumevane emisione faktore, prekogranične cenovne razlike i uslove koji utiču na mogućnost ostvarivanja prava na povoljniji tretman. Ipak, fizička energija nastavlja da teče prema zakonima povezane elektroenergetske mreže.

Kada je jaz između komercijalnih podsticaja i stvarnih tokova veći, operativni pritisak na TSO raste.

Potrebna regionalna koordinacija umesto oslanjanja na jednog operatora

Ovaj izazov ne može da reši samo jedan TSO. Koordinisani obračun prenosnog kapaciteta, zajedničko modelovanje mreže i regionalno upravljanje zagušenjima trebalo bi da postanu važnije teme u regionu Zapadnog Balkana i susednim tržištima EU.

Takođe će biti potrebna veća transparentnost u pogledu kružnih tokova električne energije i usklađeni pristupi raspodeli troškova korektivnih mera.

Komercijalno preoblikovanje brže od prilagođavanja infrastrukture

Regionalno tržište električne energije prolazi kroz komercijalno preoblikovanje brže nego što se fizička prenosna mreža može prilagoditi. Rastajući jaz stvara infrastrukturne i regulatorne troškove koji će se vremenom odraziti na mrežarine, potrebu za ulaganjima u mrežu i količinu prekograničnog kapaciteta koji može bezbedno da bude stavljen na raspolaganje trgovcima.