Jugoistočna Evropa smanjuje ugalj, ali hidrološka normalizacija vraća gas u miks

Jugoistočna Evropa nastavlja da pomera elektroenergetski miks ka nižem ugljeničnom intenzitetu, ali drugi kvartal 2026. pokazuje koliko je taj napredak i dalje vezan za vremenske prilike. Iako je proizvodnja iz uglja opala, normalizacija hidroloških uslova dovela je do ponovnog jačanja uloge prirodnog gasa u regionalnoj proizvodnji.

Ugalj pada, gas raste, obnovljivi blago jačaju

Ukupna proizvodnja električne energije u zemljama ugovornicama Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana i susednim tržištima EU dostigla je 107,97 TWh u drugom kvartalu 2026. godine, što je približno na nivou istog perioda prethodne godine. Proizvodnja iz uglja i lignita smanjena je 8%, na 10,34 TWh, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla 6% na 27,12 TWh. Obnovljivi izvori zabeležili su rast od 2% i dostigli 56,58 TWh.

Podaci ukazuju da tranzicija regiona ne teče pravolinijski: povoljni hidrološki uslovi tokom prvog kvartala smanjili su potrebu za proizvodnjom iz uglja i gasa. Kada se dostupnost vode u drugom kvartalu vratila bliže uobičajenim nivoima, deo smanjenja iz hidroelektrana nadoknađen je gasnim elektranama, posebno u većim elektroenergetskim sistemima EU.

Razlike među tržištima: Italija najveća, Grčka najbrže raste

Italija je ostala najveće tržište električne energije u regionu sa proizvodnjom od 53,17 TWh tokom kvartala. U strukturi proizvodnje dominirali su gas, solarna energija, hidroenergija i vetar.

Grčka je zabeležila najveći relativni rast među susednim tržištima EU: proizvodnja je porasla 17% na 12,77 TWh, pre svega zahvaljujući solarnoj energiji i energiji vetra. Proizvodnja u Bugarskoj porasla je 9% na 9,04 TWh. Rumunija i Mađarska nastavile su da imaju značajnu podršku proizvodnje iz nuklearnih elektrana.

Zapadni Balkan: Srbija i dalje najveći proizvođač iz uglja

Na Zapadnom Balkanu Srbija ostaje najveći proizvođač električne energije iz uglja, ali joj se ukupna proizvodnja smanjila za 12%, na 6,54 TWh, zbog pada proizvodnje iz lignita. Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija zadržali su strukture sa visokim udjelom uglja. Albanija se i dalje gotovo u potpunosti oslanjala na hidroenergiju.

Crna Gora zabeležila je značajan rast proizvodnje na 0,52 TWh—uglavnom zbog rada Termoelektrane Pljevlja na lignit nakon što je bila van pogona tokom istog kvartala 2025. godine. Taj primer pokazuje kako raspoloživost jednog velikog termoenergetskog postrojenja može snažno uticati na miks i emisioni profil sistema koji ima relativno mali obim.

Prva polovina godine: više obnovljivih i više gasa

Trend se vidi još jasnije kada se posmatra prva polovina 2026. godine. Regionalna proizvodnja iz uglja smanjena je za 13% na 26,13 TWh. Istovremeno, obnovljivi izvori porasli su za 11% na 109,10 TWh. Proizvodnja iz gasnih elektrana povećana je za 3% na 72,23 TWh, dok je ukupna regionalna proizvodnja električne energije porasla za 3% na 237,57 TWh.

Merenje obnovljivih može biti nepotpuno

Izvor podataka upozorava da statistika o obnovljivim izvorima možda potcenjuje stvarnu proizvodnju na pojedinim tržištima Zapadnog Balkana. Krovne solarne elektrane, male hidroelektrane i druga postrojenja priključena na distributivnu mrežu nisu u potpunosti obuhvaćena dostupnom statistikom. Posebno se navodi da je proizvodnja solarnih elektrana u Severnoj Makedoniji među segmentima za koje su prijavljeni podaci posebno nepotpuni.

Zavisnost od termalne fleksibilnosti ima finansijske posledice

Promena miksa ima direktne komercijalne implikacije kroz CBAM: elektroenergetski sistemi sa visokim udjelom uglja ostaju izloženi visokim nacionalnim podrazumevanim emisionim faktorima. Nasuprot tome, Albanija—čiji se sistem pretežno zasniva na hidroenergiji—ima korist od nultog emisionog faktora.

Zbog toga će brzina kojom Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija budu smanjivali proizvodnju iz lignita uticati ne samo na domaću ekonomiku proizvodnje električne energije već i na njihovu sposobnost da pristupe vrednijim tržištima električne energije u EU.

Kada će pad uglja postati strukturni?

Drugi kvartal 2026. pokazao je realan napredak ka smanjenju uglja—ali istovremeno potvrđuje da region još zavisi od gasa i drugih oblika termalne fleksibilnosti kada hidroelektrane oslabe zbog sezonskih uslova. Da bi smanjenje proizvodnje iz uglja postalo strukturno umesto oslonjeno na povoljne vremenske okolnosti, rast obnovljivih izvora moraće da bude praćen većim kapacitetima za skladištenje energije, snažnijim resursima za balansiranje i dodatnim ulaganjima u elektroenergetsku mrežu.

Sveukupno gledano trend je pozitivan ali neujednačen: Jugoistočna Evropa ide ka miksu sa nižim ugljeničnim intenzitetom. Međutim, naredna faza tranzicije sve više će zavisiti od sposobnosti sistema da upravljaju promenljivošću obnovljivih izvora, sezonskim hidrološkim kretanjima i potrebama za prekograničnim balansiranjem—bez automatskog vraćanja oslanjanja na ugalj svaki put kada prirodni uslovi privremeno oslabe doprinos čistijih izvora.