Kako dnevne aukcije kapaciteta menjaju vrednosnu mapu elektroenergetskih koridora Jugoistočne Evrope

Dnevne aukcije prenosnih kapaciteta u drugom kvartalu 2026. godine dale su jasniji signal tržištu: učesnici sve više vrednuju pojedine elektroenergetske koridore u Jugoistočnoj Evropi, čak i dok ukupna trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU beleži pad. Umesto jedinstvene arbitražne slike, cena prava na prenos sve češće postaje rezultat kombinacije razlika u cenama na odredištima, dostupnosti mreže i očekivanja trgovaca tokom samog aukcijskog ciklusa.

Gde se najviše plaća kapacitet: Crna Gora–Italija i Srbija–Mađarska

Najviše prosečne vrednosti kapaciteta u izvoznom smeru zabeležene su na granicama Crna Gora–Italija i Srbija–Mađarska. Kapacitet iz Crne Gore ka Italiji prosečno je vrednovan na oko 8,59 evra/MWh, dok je vrednost kapaciteta iz Srbije ka Mađarskoj dostigla približno 6,95 evra/MWh.

Prema rezultatima, ove cene odražavaju trajne cenovne premije na tržištima Italije i Mađarske, uz ograničenu dostupnost prenosnih kapaciteta i snažnu konkurenciju među ponuđačima za pristup tim pravcima. Drugim rečima, premija nije samo „posledica“ razlike cena, već i odraz toga koliko je fizički kapacitet teško dobiti u kratkom roku.

Rast vrednosti na Srbija–Rumunija; sezonski obrasci na drugim granicama

Na granici Srbija–Rumunija takođe je zabeležen rast vrednosti u odnosu na relativno nisku početnu osnovu. Nasuprot tome, najviše vrednosti kapaciteta na granicama Severna Makedonija–Grčka i Srbija–Bugarska zabeležene su u uvoznom smeru.

To je povezano sa sezonskim povratkom tokova električne energije sa tržišta EU ka Zapadnom Balkanu, što sugeriše da se tržišna potražnja za prenosnim pravima menja zajedno sa smerovima fizičkih tokova.

Zašto cene variraju: arbitraža za dan unapred, ali i mreža i rizici

Cene prenosnih kapaciteta uglavnom odražavaju očekivanja o arbitraži na tržištu električne energije za dan unapred. Ipak, one ne nastaju samo iz razlika između cena spot/forward segmenata: na njih utiču raspoložive prekogranične prenosne margine, konkurencija među ponuđačima, kvarovi i ograničenja na mreži, kao i očekivanja trgovaca u trenutku održavanja aukcije.

Drugi kvartal dodatno je pokazao da kratkoročna vrednost pojedinog koridora može porasti čak i kada su ranije godišnje aukcije ukazivale na opreznije tržišne pretpostavke. To investitorima šalje praktičnu poruku: oslanjanje isključivo na dugoročnije signale može promašiti dinamiku koja se formira kroz dnevne odluke učesnika.

Šta stoji iza pojedinih dobitaka: mađarska premija i podmorski interkonektor

Koridor Srbija–Mađarska imao je korist od cenovne premije na mađarskom tržištu, kao i od potencijalne dodatne tražnje povezane sa tokovima električne energije ka Ukrajini. Koridor Crna Gora–Italija zadržao je premiju zahvaljujući velikoj razlici u cenama između tržišta i ograničenom kapacitetu podmorskog interkonektora.

U oba slučaja vidljiv je isti mehanizam: kada su razlike cena veće ili kada je fizički pristup uskom grlu ograničen, pravo na prenos dobija stratešku cenu.

Fragmentacija regiona: više nije jedna arbitražna zona

Različiti signali sa pojedinačnih granica ukazuju da se Jugoistočna Evropa više ne može posmatrati kao jedinstvena i homogena arbitražna zona. Specifični faktori koji određuju vrednost pojedinačnih koridora postaju sve važniji: vrednost prava na prenos zavisi od cena na odredišnom tržištu, raspoloživosti mrežnog kapaciteta, tražnje i mogućnosti dokazivanja zahtevanog ugljeničnog statusa izvezene električne energije.

Za trgovce to povećava značaj analize po satima i po smeru tokova. Prosečne razlike u cenama na kvartalnom ili mesečnom nivou mogu prikriti kratke periode ekstremne nestašice i visoke arbitražne vrednosti. Zbog toga se prekogranični kapacitet mora procenjivati kroz očekivani profil proizvodnje, izloženost riziku balansiranja i CBAM status električne energije koja stoji iza transakcije.

Posledice za PPA ugovore obnovljivih izvora

Rezultati aukcija imaju direktne posledice po formiranje cena PPA ugovora i ekonomsku održivost projekata obnovljivih izvora. Vetroelektrana ili solarna elektrana koja cilja mađarsko ili italijansko tržište ne može da se oslanja samo na veleprodajnu cenu na odredištu. Finansijski model mora uključiti troškove, dostupnost i potencijalnu volatilnost prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Šira slika za investitore: koridori kao strateška imovina

Sve izraženiji regionalni obrazac ukazuje da najveću vrednost nose koridori koji povezuju Zapadni Balkan sa strukturno skupljim tržištima i rastućim centrima tražnje. Srbija–Mađarska i Crna Gora–Italija ostaju u središtu te strukture, dok se Grčka sve više pozicionira kao izvor električne energije sa nižim ugljeničnim intenzitetom za susedna tržišta.

Konačno, rezultati drugog kvartala potvrđuju fragmentisanije—koridorima uslovljeno—tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi. U tom okruženju prenosni kapacitet sam po sebi postaje strateška imovina čija vrednost sve više zavisi od međusobnog delovanja razlika u cenama, ograničenja na mreži, karakteristika proizvodnje i usklađenosti sa CBAM-om.