Pad vetra u JIE pojačao rast cena električne energije u 34. nedelji

Nagao pad proizvodnje iz vetra izdvojio se kao jedan od najvažnijih događaja na tržištu električne energije u jugoistočnoj Evropi tokom 34. nedelje, pokazujući koliko regionalne cene postaju osetljive na kratkoročna odstupanja u proizvodnji iz obnovljivih izvora. Iako se rizik za letnje snabdevanje često vezuje za solarne profile, podaci ove nedelje ukazuju da je dostupnost vetra imala veći uticaj na ravnotežu ponude i potražnje.

Varijabilni izvori: ukupni pad, ali uz različit doprinos

Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora na posmatranim tržištima smanjena je sa 3.934,85 GWh u 30. nedelji na 3.502,73 GWh u 34. nedelji, što predstavlja pad od 11,0%. Gotovo čitav pad posledica je manje proizvodnje iz vetra: regionalna proizvodnja iz vetra smanjena je za 26,4%, sa 1.554,06 GWh na 1.143,82 GWh. Nasuprot tome, proizvodnja iz solarnih elektrana bila je znatno stabilnija i smanjena je za svega 0,9%.

Zašto je razlika između vetra i sunca važna za cene

Razlika između ova dva izvora ima direktne implikacije na tržište. Stabilna solarna proizvodnja može obezbediti dovoljno električne energije tokom sredine dana, ali veliki pad vetra uklanja značajne količine električne energije tokom mnogo većeg broja sati. Zbog toga raste potreba za hidroelektranama, termoelektranama i uvozom električne energije—posebno tokom večernjih sati kada solarna proizvodnja prestaje.

Grčka kao najjasniji primer efekta pada vetra

Grčka najkonkretnije pokazuje taj mehanizam: proizvodnja iz vetra pala je 48,2% u odnosu na 30. nedelju, dok je istovremeno proizvodnja iz solarnih elektrana porasla za 4,3%. Uprkos rastu solara, prosečna nedeljna cena električne energije porasla je 41,2% u odnosu na 33. nedelju, dostigavši 144,41 evra/MWh—najveći rast među posmatranim tržištima.

Turska i razlike među zemljama

Turska je takođe zabeležila značajan pad varijabilnih obnovljivih izvora od 27,0%, pri čemu je proizvodnja iz vetra smanjena za 36,5%. Ipak, regionalna slika nije bila jednolična: proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora povećana je za 37,8% u Rumuniji, 48,9% u Srbiji i 21,1% u Bugarskoj. Takve razlike pomažu da se objasni zašto su se cene kretale različito po zemljama iako su gotovo sva posmatrana tržišta zabeležila rast cena.

Satne prognoze postaju presudnije od same instalirane snage

Podaci za 34. nedelju dovode u pitanje pretpostavku da je rizik za proizvodnju iz obnovljivih izvora tokom leta prvenstveno povezan sa solarnom proizvodnjom. Solarne elektrane pokazale su relativnu otpornost, dok se tržište istovremeno zateglo—pa dostupnost vetra postaje važniji faktor za balans ponude i potražnje.

Za trgovce i proizvođače električne energije, kao i vlasnike obnovljivih energetskih postrojenja, to dodatno potvrđuje značaj satnih prognoza proizvodnje umesto oslanjanja samo na instalirani kapacitet. Region može raspolagati velikim kapacitetima za obnovljive izvore, ali visoke veleprodajne cene mogu nastati ako raspoložive tehnologije ne ostvare očekivanu proizvodnju tokom ključnih sati.

Više povezanosti znači zajednički rizik manjka

Rezultat je tržište koje sve više oblikuje istovremeno kretanje proizvodnje iz obnovljivih izvora u više povezanih zemalja: kada pad vetra istovremeno pogodi nekoliko međusobno povezanih država, mogućnost zaštite od manjka putem uvoza postaje ograničenija jer se susedni sistemi suočavaju sa sličnim deficitom. U takvim okolnostima region postaje više oslonjen na dispečabilnu proizvodnju i raspoložive prekogranične viškove.

Nedelja 34 predstavlja jasan primer te promene: pritisak nije došao zbog kolapsa solarne proizvodnje već zbog značajnog pada vetra u trenutku kada se vrednost dispečabilne ponude povećavala.