Rekordna solarna proizvodnja pomaže Evropi tokom toplotnih talasa, ali fleksibilnost ostaje ključni rizik

Evropski elektroenergetski sistem je tokom ovogodišnjih toplotnih talasa bio suočen sa istovremenim rastom potražnje i ograničenjima u proizvodnji. Ekstremno visoke temperature povećale su potrošnju električne energije, dok su suša i nizak nivo vode smanjili izlaz iz hidroelektrana, a visoke temperature i slab vodostaj dodatno učinili nuklearnu proizvodnju osetljivijom.

Solarne elektrane na rekordnim nivoima

U EU su solarne elektrane proizvele 52 TWh električne energije u junu, a zatim dostigle rekordnih 55 TWh u julu. Na tim nivoima solarna energija je pokrila približno četvrtinu ukupne potrošnje električne energije u oba meseca.

Ovakav učinak zabeležen je u periodu kada su temperature u pojedinim delovima Evrope prelazile 40°C. Viši termički stres povećao je potrebu za klimatizacijom, ali je istovremeno pogoršao hidrološke uslove koji direktno utiču na proizvodnju iz hidroelektrana.

Hidro i nuklearna proizvodnja pod pritiskom

Proizvodnja iz hidroelektrana između maja i jula pala je na najniži nivo za taj tromesečni period u najmanje poslednjih deset godina. Nuklearna proizvodnja se dodatno pokazala osetljivom na kombinaciju visokih temperatura i niskog vodostaja reka.

Oba reaktora u rumunskoj nuklearnoj elektrani Cernavodă bila su van pogona nakon pada nivoa Dunava. U Mađarskoj je smanjena proizvodnja u elektrani Paks, a privremeno su isključeni i nekoliko blokova.

U Francuskoj je 12. jula bilo oko 29 GW nedostupnih nuklearnih kapaciteta. Planirano održavanje činilo je najveći deo tog kapaciteta, ali se procenjuje da su ekološka ograničenja i neplanirani kvarovi uticali na čak 11 GW.

Cene prate odnos ponude i potražnje

Kada se ponuda suočila sa ograničenjima, veleprodajne cene električne energije brzo su reagovale. Tokom toplotnih talasa krajem juna i početkom jula, prosečne cene električne energije u Mađarskoj bile su 119% više nego tokom uporedivih dana prethodne nedelje. U Francuskoj su cene porasle za 44%, u Italiji za 13%, a u Španiji za 7%.

Podne pomaže, ali večernji prelaz otkriva manjak fleksibilnosti

Solarna energija ublažila je deo pritiska tokom dana jer je mogla da doprinese stabilnijoj ponudi upravo kada raste potražnja zbog vrućina. Međutim, sistem postaje značajno napetiji nakon zalaska sunca: cene naglo rastu u ranim večernjim satima kada prestaje proizvodnja iz fotonaponskih sistema, dok potražnja za klimatizacijom ostaje visoka.

Leto takođe naglašava sve veći problem fleksibilnosti evropskog elektroenergetskog sistema. Solar može sve efikasnije da zaštiti tržište od nestašica tokom podneva, ali skladištenje energije, hidroelektrane i drugi dispečabilni kapaciteti postaju vredniji tokom večernjeg prelaza—perioda kada proizvodnja iz obnovljivih izvora najbrže opada.