Južna gasna interkonekcija BiH–Hrvatska i dalje zapeta: finansiranje, imovina i politika usporavaju investitore

Južna gasna interkonekcija između Bosne i Hercegovine i Hrvatske ostaje u zastoju, a kašnjenja se ne svode samo na tehničku pripremu projekta. Investitori se suočavaju sa višeslojnim teretom: obezbeđivanjem finansiranja, usaglašavanjem međudržavnog pravnog okvira i rešavanjem pitanja državne imovine, što zajedno produžava period neizvesnosti za rok realizacije.

Sporazum sa AAFS-om nije finalizovan

Jedan od ključnih elemenata projekta — planirani sporazum sa američkom kompanijom AAFS Infrastructure & Energy — prvobitno je trebalo da bude zaključen u junu, ali do finalizacije još nije došlo. Pregovori se nastavljaju, no konačan dogovor nije postignut.

Finansiranje zavisi od potražnje koja možda nije dovoljna

Finansiranje se pokazuje kao jedno od najtežih pitanja. Postojeća potražnja za gasom u Bosni i Hercegovini možda nije dovoljna da podrži konvencionalnu strukturu finansiranja. U takvom scenariju bi mogle biti potrebne garancije ili drugi oblici finansijske podrške Federacije Bosne i Hercegovine.

Takva struktura bi deo budućeg rizika potražnje prebacila na javni sektor, čime se investicioni teret potencijalno širi van okvira samog projekta. Za investitore to znači dodatne pregovore o tome kako će se rizik ugrađivati u aranžmane pre nego što izgradnja dobije stabilan zamah.

Međudržavni sporazum vezan za šire političke sporove

Pored novca, projekat zahteva uspostavljanje međudržavnog pravnog okvira između Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ratifikacija sporazuma postala je povezana sa širim političkim sporovima, dok pitanje korišćenja državne imovine predstavlja dodatnu prepreku izgradnji.

Pravna rešenja potrebna za oko 30% trase

Očekuje se da će oko 30% planirane trase prolaziti preko državnog zemljišta. Zbog postojećih ograničenja u vezi sa raspolaganjem ovom imovinom potrebno je pronaći pravno rešenje pre nego što izgradnja može da počne na tim deonicama.

Širi sistem od trenutne potražnje

Cilj projekta je stvaranje drugog pravca za uvoz gasa u Bosnu i Hercegovinu iz Hrvatske, sa ulaskom u zemlju kod Posušja, iz pravca Zagvozda. Od Posušja bi se gasovodna mreža širila kroz zapadnu i centralnu Bosnu i Hercegovinu, uključujući planirane pravce prema Mostaru, Bugojnu i Novom Travniku, uz mogućnost izgradnje dodatnih ogranaka.

Planirani sistem je znatno veći od trenutne potražnje za gasom u Bosni i Hercegovini. Zbog toga se razmatra proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana kao potencijalni ključni potrošač koji bi mogao da podrži projekat — ali to ostaje deo razmatranja, a ne gotove operativne osnove.

Rok realizacije ostaje neizvestan

Za sada projekat ostaje u fazi pre izgradnje. Finansiranje, ugovorni aranžmani, ratifikacija međudržavnog sporazuma i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja još nisu završeni, zbog čega je rok realizacije veoma neizvestan. Za tržište gasa u regionu to znači da će planirani novi smer snabdevanja ostati van fokusa dok se ne zatvore finansijska i institucionalna pitanja koja trenutno drže projekat blokiranim.