Rast evropskih cena gasa povećava troškovnu prednost Bugarske, ali signalizira veći regionalni rizik pred grejnu sezonu

Rast evropskih referentnih cena gasa dodatno je pojačao troškovnu prednost Bugarske uoči grejne sezone, ali istovremeno ukazuje na širi obrazac pritiska na jugoistočnoevropska tržišta energije. Dok regulisana cena u Bugarskoj ostaje znatno niža od tržišnih referenci, kretanja na TTF-u i zabrinutosti oko LNG dostupnosti podsećaju investitore i potrošače da je konkurentska pozicija sve više vezana za cenu i ugovornu strukturu snabdevanja.

TTF iznad 74 evra/MWh: razlika prema bugarskoj regulisanoj ceni raste

U utorak su evropske referentne cene gasa premašile 74 evra/MWh. To je dodatno povećalo jaz u odnosu na regulisanu septembarsku cenu u Bugarskoj, koja iznosi 41,60 evra/MWh. Holandski fjučers ugovori za gas sa isporukom narednog meseca na čvorištu TTF porasli su na oko 74,4 evra/MWh, pri čemu je u pozadini zabrinutost zbog snabdevanja LNG-jem i dostupnosti gasa u evropskim skladištima.

U takvom okruženju bugarska regulisana cena je gotovo 33 evra/MWh niža od evropskih referenci. Za industrijske potrošače i proizvođače električne energije iz gasa to može predstavljati značajnu kratkoročnu prednost u odnosu na kupce koji su direktnije izloženi tržišnim indeksima.

Zašto Bugarska ima nižu cenu: diversifikovan miks snabdevanja

Razlika se povezuje sa načinom na koji je bugarski portfelj snabdevanja strukturisan. U tekstu se navodi da Bugarska nije izolovana od šireg evropskog tržišta, već koristi ugovorene količine gasa iz Azerbejdžana. Ipak, naglašava se da bi jaz mogao da se smanji ukoliko evropske cene ostanu povišene i kada skuplji gas vezan za tržišne indekse počne da zauzima veći deo bugarskog miksa snabdevanja.

Za septembar je razlika posebno značajna.

Industrije osetljive na troškove: potencijalni dobitnici i gubitnici

Ovakav nivo razlike najviše utiče na energetski intenzivne industrije u kojima prirodni gas predstavlja veliki deo graničnih troškova proizvodnje. Industrije đubriva, hemijska proizvodnja, staklarstvo, keramička industrija i druge grane mogu brzo izgubiti ili steći konkurentsku prednost kada razlike u cenama gasa dostignu nekoliko desetina evra po megavat-času.

Regionalni efekat prevazilazi Bugarsku: LNG koridori sever–jug

Posledice se ne zadržavaju samo na bugarskom tržištu. Gasni sistem jugoistočne Evrope postao je znatno povezaniji nakon evropske krize u snabdevanju: Grčka se sve više ističe kao ulazna tačka za LNG, dok Bugarska deluje kao tranzitna ruta za tokove ka severu. LNG koji stiže preko grčkih terminala može se usmeravati ka Bugarskoj i drugim tržištima kroz proširenu interkonekcijsku infrastrukturu.

Zbog toga globalni uslovi na LNG tržištu postaju važniji za celokupnu strukturu cena u regionu. Duži poremećaji u međunarodnom snabdevanju LNG-jem mogli bi uticati na više tržišta istovremeno—ne samo na domaće tržište Grčke—i dodatno zategnuti dostupnost gasa duž koridora sever–jug upravo kada evropski kupci počinju da povećavaju potražnju pred zimu.

Cena gasa utiče i na električnu energiju: večernji satovi pod pritiskom

Cene gasa direktno utiču i na regionalnu ekonomiku proizvodnje električne energije. Gasne elektrane često obezbeđuju fleksibilnu proizvodnju tokom sati kada solarna i vetroelektrična proizvodnja nije dovoljna. Kada TTF naglo poraste, raste kratkoročni granični trošak rada tih elektrana, što može podići cene električne energije u večernjim satima.

Veza je posebno relevantna za jugoistočnu Evropu gde su zabeležene izražene razlike između jeftinijih perioda tokom dana (kada dominira solarna proizvodnja) i skupljih večernjih sati. Viša cena gasa povećava troškove pokrivanja tog „večernjeg jaza“, dok niža regulisana cena u Bugarskoj može pružiti određenu zaštitu domaćoj proizvodnji električne energije i industriji ako šire evropsko tržište ostane povišeno.

Nije trajna zaštita: ugovori, sezona i hub cene nastavljaju da oblikuju troškove

Ipak, ova pozicija ne treba da se tumači kao trajna strukturna zaštita od kretanja tržišta. U tekstu se naglašava da kombinacija ugovora, količine gasa iz Azerbejdžana, sezonska potražnja i cene na evropskim gasnim hubovima nastavljaju da utiču na troškove u Bugarskoj tokom narednih meseci.

Povećanje septembarske razlike pre svega ukazuje na širi regionalni trend: kako jugoistočna Evropa diversifikuje pravce snabdevanja gasom, sledeća konkurentska prednost sve manje zavisi samo od pristupa gasu—i sve više od njegove cene i ugovorne strukture tog snabdevanja.