Oporavak hidroproizvodnje podiže suficit električne energije u Bugarskoj

Bugarska je u prvih sedam i po meseci godine zabeležila rast proizvodnje električne energije i širi suficit, a ključni doprinos dolazi iz oporavka hidroproizvodnje. Za regionalne trgovce i učesnike na tržištu to je važno ne samo zbog količine viška, već i zbog toga kada taj višak može da se prenese na susedna tržišta.

Rast proizvodnje i potrošnje, veći trgovinski suficit

Prema podacima bugarskog Operatora elektroenergetskog sistema, proizvodnja električne energije u Bugarskoj porasla je 9,65% međugodišnje, na 30,64 TWh, u periodu od 1. januara do 6. septembra. Istovremeno je domaća potrošnja povećana za 7,77%, na 28,04 TWh.

Bilans trgovine električnom energijom pokazao je suficit od 2,60 TWh, naspram 1,93 TWh u istom periodu prošle godine. Širi suficit dodatno jača poziciju Bugarske kao izvoznika električne energije ka susednim tržištima onda kada domaća proizvodnja premašuje potražnju.

Hidroelektrane prednjače u oporavku

Rast raspoložive proizvodnje bio je posebno izražen kod hidroelektrana. Proizvodnja hidroelektrana porasla je na 3,60 TWh sa 2,01 TWh, što predstavlja povećanje od gotovo 80%.

Proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu mrežu povećana je za 23%, na 3,57 TWh. U distributivnim mrežama proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 8,4%, na 3,19 TWh.

Značaj za regionalne tokove i formiranje cena

Budući da se Bugarska nalazi između Rumunije, Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Turske, njen veći suficit može uticati na tokove električne energije duž više važnih regionalnih koridora. To je relevantno za formiranje cena električne energije u jugoistočnoj Evropi: kada se višak pojavljuje i koliko traje u vremenu može uticati na ponudu u pojedinim satima.

Zašto oporavak hidroproizvodnje menja dinamiku sistema

Oporavak hidroproizvodnje posebno je značajan jer hidroelektrane mogu brže da reaguju na promene uslova u sistemu u odnosu na bazne izvore proizvodnje. Time obezbeđuju i energiju i fleksibilnost tokom perioda vršnih cena.

Pored toga, veća raspoloživost hidroenergije može smanjiti zavisnost od termoelektrana kada proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana oslabi.

Ograničenja ostaju: sezonski rizici i promenljivi uslovi

Podaci iz Bugarske dolaze nakon što suša i nizak vodostaj Dunava tokom leta izazvali zabrinutost zbog raspoloživosti hidro i nuklearnih kapaciteta u pojedinim delovima jugoistočne Evrope. Iako poboljšanje situacije nije otklonilo strukturne rizike, uslovi proizvodnje mogu se brzo menjati u zavisnosti od hidroloških prilika i dostupnosti nuklearnih kapaciteta.

Ipak, suficit od 2,60 TWh od početka godine daje Bugarskoj znatno snažniju poziciju nego godinu dana ranije. Za regionalne trgovce ključno pitanje sve više nije samo da li Bugarska ima višak proizvodnje — već tokom kojih sati taj suficit dospeva na susedna tržišta.

Kako udio solarne energije raste u Bugarskoj i Grčkoj, raspoloživost za izvoz tokom dana mogla bi dodatno da se poveća. Istovremeno bi večernji periodi manjka energije mogli ostati znatno vredniji, što dodatno naglašava značaj skladištenja energije, fleksibilnosti hidroelektrana i alokacije prekograničnih kapaciteta.