Rumunija postaje usko grlo za tranzit gasa na Balkanu dok veza sa Mađarskom dostiže kapacitet

Rumunija se sve više pretvara u ključnu tačku tranzita gasa na Balkanu, ali i u potencijalno usko grlo dok se regionalni tokovi prelivaju sa juga ka severu. Problem nije samo u tome koliko gasa ulazi u zemlju, već koliko može da prođe dalje kroz mrežu ka Mađarskoj i šire ka Centralnoj Evropi.

Dotoci rastu, a prenosni kapacitet prema Mađarskoj je blizu maksimuma

Dotok iz Bugarske približava se 14 miliona kubnih metara dnevno, dok veza Arad–Segedin prema Mađarskoj već radi blizu maksimalnog kapaciteta od oko 7,7–7,8 miliona kubnih metara dnevno. Više od polovine gasa koji ulazi iz Bugarske dalje se transportuje upravo preko ove interkonekcije.

U takvim uslovima, dodatne količine koje bi mogle da stignu u Jugoistočnu Evropu preko Grčke i Bugarske uskoro bi mogle da naiđu na ograničenja u prenosnoj mreži pre nego što se domognu kupaca u Centralnoj Evropi.

Ruse–Đurđu dodaje ulazni pravac, ali početni tok je skroman

Rumunija je počela da prima gas preko Ruse–Đurđu interkonekcije, pored većeg koridora Kardam–Negru Voda. Taj potez dodatno jača njenu poziciju mosta između LNG ulaznih tačaka na Balkanu i potražnje u Centralnoj Evropi.

Ipak, početni tokovi preko Ruse–Đurđu su skromni i iznose oko 0,2 miliona kubnih metara dnevno. Tržišni značaj ovog pravca ne leži prvenstveno u obimu samog protoka, već u sve intenzivnijem korišćenju šireg koridora.

Skladišta daju fleksibilnost, ali zagušenja mogu promeniti cene

Rumunska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 75%, što zemlji daje dodatnu fleksibilnost za prihvat uvoza i upravljanje domaćom potrošnjom uz istovremeno podržavanje tranzitnih tokova. Međutim, aktiviranje dodatnih interkonekcija kao glavnih transportnih pravaca ne uklanja automatski sledeći problem: fizički pristup većim količinama LNG-a ne znači nužno i povećanje mogućnosti isporuke ako su nizvodni gasovodi već popunjeni.

Zato će sledeća faza diverzifikacije snabdevanja gasom u Jugoistočnoj Evropi sve više zavisiti od prenosnog kapaciteta, raspodele kapaciteta i zagušenja mreže—ne samo od dostupnosti alternativnih količina gasa. Kada prekogranična ruta dostigne svoj maksimum, gas s jedne strane ograničenja više ne može u potpunosti da izjednačava cene s druge strane, što potencijalno može dovesti do trajnih razlika između cena na balkanskim i centralnoevropskim tržištima.

Ključna poruka za tržište: prolaz kroz Rumuniju postaje centralno pitanje

Ovaj pomak predstavlja značajnu promenu regionalne gasne geografije: rute koje su nekada bile sekundarne u odnosu na tradicionalne pravce istok–zapad za transport ruskog gasa sada dobijaju ulogu glavne evropske infrastrukture za zamenu ranijih izvora snabdevanja. U tom kontekstu LNG koji ulazi u Grčku može se transportovati preko Bugarske u Rumuniju, a zatim dalje prema Mađarskoj i potencijalno drugim tržištima Centralne Evrope.

Za investitore i učesnike na tržištu ključna poruka je jasna: sledeća faza integracije neće se meriti time da li gas može da stigne do Rumunije, već koliko količina može da prođe kroz nju kada prenosni kapaciteti postanu ograničavajući faktor.