Srbija priprema pravila za nezavisne agregatore dok se približava tržištu fleksibilnosti

Srbija se približava modelu tržišta u kojem industrijski kupci mogu da nastave da kupuju električnu energiju od postojećeg snabdevača, dok istovremeno angažuju drugu kompaniju za upravljanje fleksibilnom potrošnjom. Ključna promena nije samo procedura promene agregatora, već razdvajanje uloga snabdevanja i upravljanja fleksibilnošću—što može preoblikovati način na koji se vrednost izvlači iz potrošačkih profila.

AERS privodi kraju konsultacije o pravilima za promenu snabdevača i agregatora

Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) privodi kraju konsultacije o pravilima koja uređuju promenu snabdevača i agregatora. Konsultacije se završavaju 30. septembra, a nacrt obuhvata i promenu agregatora u situacijama kada kupac već ima zaključen ugovor o potpunom snabdevanju električnom energijom.

Ovaj korak je važan jer zakonodavni okvir već prepoznaje nezavisnog agregatora kao agregatora koji nije povezan sa snabdevačem električne energije kupca. Takav model omogućava agregatorima da učestvuju na tržištima električne energije bez saglasnosti drugih učesnika na tržištu, uz zaštitu kupaca koji koriste nezavisne agregatore od neopravdanih naknada, penala ili ugovornih ograničenja koje bi mogli nametati snabdevači.

Od prava do usluge: kako bi fleksibilnost mogla postati tržišna kategorija

Nova pravila trebalo bi da obezbede deo operativnog okvira kako bi se zakonska prava pretvorila u konkretnu uslugu dostupnu kupcima. U praksi, industrijska kompanija bi mogla da zadrži postojeću nabavku energije od svog snabdevača, dok angažuje drugu kompaniju koja upravlja fleksibilnim potrošačima.

Agregator bi mogao da objedini opremu na više lokacija—formirajući portfelj kojim se upravlja—i da taj portfelj ponudi na tržištima na kojima fleksibilnost ima komercijalnu vrednost. Potencijalni resursi pritom nisu ograničeni na proizvodnju električne energije: industrijski sistemi za hlađenje, pumpe za vodu, peći, električni kotlovi, HVAC sistemi, hladnjače, sopstvena proizvodnja električne energije, a vremenom i komercijalne flote električnih vozila mogli bi biti uključeni u portfelje sposobne da povećavaju ili smanjuju potrošnju u zavisnosti od tržišnih uslova.

Dva odnosa na tržištu: ko upravlja čime

Model praktično uspostavlja dva odvojena odnosa. Snabdevač upravlja nabavkom energije i obračunom, dok agregator upravlja fleksibilnošću. Za industrijske potrošače to potencijalno znači dodatni prihod iz opreme koja je već prisutna u fabrikama—bez potrebe da sami postanu trgovci električnom energijom.

Razlog leži u obimu: pojedinačna lokacija može imati premalu ili previše nepredvidivu potrošnju da bi efikasno trgovala. Agregacija više sličnih lokacija može formirati dovoljno veliki i pouzdan portfelj za komercijalno učešće na tržištu.

Vrednost agregatora: manje imovine, više ugovora i podataka

Vrednost nezavisnog agregatora manje zavisi od vlasništva nad fizičkom imovinom, a više od ugovora, softvera, telemetrije, prognoziranju i pristupu tržištu. Takav profil poslovanja mogao bi privući specijalizovane agregatore, kompanije za energetske usluge i tehnološke pružaoce usluga, ali i postojeće snabdevače koji razvijaju zasebne modele za fleksibilnost.

Istovremeno, očekuje se pojačanje konkurencije za industrijske kupce. Tradicionalno su se snabdevači takmičili prvenstveno cenom energije, strukturom ugovora i uslovima balansiranja. Agregacija uvodi dodatnu dimenziju ponude: koliko dodatne vrednosti može da se izvuče iz profila potrošnje kupca—pri čemu jedan učesnik može ponuditi energiju zajedno sa optimizacijom fleksibilnosti, dok drugi može argumentovati prednosti razdvajanja tih usluga.

Šta još mora da sazri pre likvidnog tržišta nezavisne agregacije

Ipak, nekoliko elemenata tržišta mora još da se razvije kako bi Srbija dobila likvidan sektor nezavisne agregacije. Merenje i obračun referentne potrošnje, verifikacija i odgovornost za balansiranje, pristup podacima te tehnički zahtevi za pojedinačne tržišne proizvode uticaće na to koliko lako agregirana potrošnja može da učestvuje na tržištu.

Zakon o energetici već propisuje odgovornost agregatora za balansiranje odstupanja koja oni prouzrokuju. To je važno jer agregacija ne može komercijalno funkcionisati ako kupci mogu obećavati fleksibilnost bez mogućnosti njene realizacije i merenja.

Zato će se tražiti sve preciznije merenje i automatizovano upravljanje. Kod većih industrijskih potrošača to bi moglo biti povezano sa sistemima za upravljanje energijom koji prate proizvodnju i troškove električne energije te sopstvenu proizvodnju; vremenom bi agregator mogao postati interfejs koji povezuje te interne sisteme sa spoljnim tržištima električne energije.

Korak ka razdvajanju usluga koje menja način ugovaranja energije

AERS-ov okvir neće preko noći stvoriti potpuno novo tržište nezavisne agregacije. Ali on rešava jedno od osnovnih komercijalnih pitanja potrebnih tom modelu: da li kupac može promeniti svog pružaoca usluge fleksibilnosti bez promene kompanije koja mu isporučuje električnu energiju. Kako ovo razdvajanje bude postajalo operativno, Srbija će se približavati okruženju u kojem se potrošnja može ugovarati, agregirati i trgovati kao zasebna energetska usluga.