Bugarska ubrzava širenje baterijskog skladištenja i jača svoju ulogu na regionalnom tržištu

Širenje baterijskih kapaciteta u Bugarskoj postaje ključni faktor za konkurentnost zemlje na regionalnom tržištu električne energije, jer omogućava veću fleksibilnost kada ponuda varira. Do sredine 2026. godine instalirani kapacitet baterijskih sistema za skladištenje električne energije dostigao je približno 3,3 GW snage i 8,6 GWh kapaciteta, čime se jača sposobnost Bugarske da prihvati proizvodnju iz solarnih elektrana i isporučuje električnu energiju tokom perioda veće potražnje.

Više skladišta znači veću fleksibilnost mreže

Većina postojećih kapaciteta priključena je direktno na elektroenergetsku mrežu. Kako se skladišni resursi šire, raste i fleksibilnost tržišta—posebno tokom leta, kada su u jugoistočnoj Evropi zabeležena ograničenja ponude. U tom kontekstu, Bugarska je ostala neto izvoznik električne energije, što ukazuje da dodatna pohrana može pomoći u upravljanju neravnotežama između proizvodnje i potražnje.

Finansiranje ubrzava privatna ulaganja u BESS i obnovljive izvore

Bugarski Plan za oporavak i otpornost obezbedio je gotovo 1 milijardu evra, što je doprinelo privlačenju privatnih ulaganja u skladištenje i proizvodnju iz obnovljivih izvora. Prema dostupnim informacijama, projekti podržani ovim okvirom trebalo bi da obezbede približno 3 GW dodatnih solarnih kapaciteta i 15 GWh baterijskog skladištenja.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sarađuje sa Ministarstvom energetike Bugarske od 2023. godine na konkurentnim programima podrške za samostalne baterijske sisteme i skladištenje u kombinaciji sa drugim energetskim resursima. Paralelno s tim, EBRD je od 2023. godine uložila 520 miliona evra kroz 23 transakcije u oblasti zelene energije u Bugarskoj, čime se podržava oko 732 MW kapaciteta iz obnovljivih izvora. Očekivanje je da će ti projekti smanjiti godišnje emisije za približno 920.000 tona.

Pomak proizvodnje ka vrednijim satima smanjuje pritisak na konvencionalne izvore

Rastuća flota baterija ima operativni efekat: može da pomera dnevnu proizvodnju solarnih elektrana ka periodima kada je električna energija vrednija. Time se smanjuje rizik od ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora (curtailment) i ublažava pritisak na konvencionalne elektrane kada proizvodnja iz obnovljivih izvora opadne.

Za investitore i učesnike na tržištu to znači da se Bugarska kreće ka modelu koji bolje podnosi sezonske oscilacije ponude—uz istovremeno jačanje izvoznog potencijala tokom perioda kada region beleži manjak—dok finansijski programi pomažu da se tempo razvoja BESS-a uskladi sa širenjem solarne proizvodnje.