Evropske cene gasa pale u junu, ali rizici ostaju: jugoistočna Evropa jača kao komercijalni koridor

Evropske cene gasa su tokom većeg dela juna 2026. godine bile pod pritiskom, ali pad TTF-a nije značio da je tržište “očistilo” sve rizike. Ispod silazne krive ostala je kombinacija potrebe za punjenjem skladišta, globalne konkurencije za LNG i geopolitičkih neizvesnosti koje utiču na komercijalne odluke dobavljača i trgovaca.

TTF: od maksimuma do oporavka usred jaza između ponude i potražnje

TTF je početak meseca dočekao na oko 48,30 €/MWh. Tokom perioda se popeo do maksimuma od približno 49,72 €/MWh, da bi krajem juna pao na 40,19 €/MWh. Zatim se 30. juna oporavio na 43,58 €/MWh.

Prosečna mesečna cena iznosila je približno 44,8 €/MWh. Pad sa mesečnog maksimuma na minimum bio je oko 19,2%, dok je zaključna cena ostala približno 9,8% ispod nivoa sa početka meseca.

Zašto ni niže cene nisu razbile pritisak na tržište

Evropa je uprkos ubrzanom punjenju skladišta ostala suočena sa složenim okolnostima. Više temperature povećale su potrošnju gasa u elektroenergetskom sektoru jer je rast potrošnje električne energije za hlađenje zahvatio većinu evropskih tržišta.

Ispunjavanje skladišta nastavilo se, ali su povišene promptne cene i ograničena dostupnost LNG-a smanjile komercijalni podsticaj za još brže punjenje zaliha. U praksi, to znači da ni pad TTF-a nije uklonio potrebu za opreznim planiranjem nabavki—tržište je i dalje računalo na moguće skokove troškova ako se dostupnost LNG-a ili transport uspori.

Uloga gasovoda i signal koji su trgovci slali cenama

Isporuke gasovoda iz Norveške i severne Afrike imale su stabilizujuću ulogu. Pad TTF-a tokom sredine juna ukazivao je na to da tržište nije očekivalo neposredan gubitak velikih fizičkih količina gasa.

Međutim, kasniji oporavak sa 40,19 €/MWh na 43,58 €/MWh pokazao je da su trgovci i dalje u cenama uključivali rizike povezane sa dostupnošću LNG-a, adekvatnošću skladišnih zaliha i bezbednošću pomorskog transporta.

LNG fleksibilnost pod pritiskom: Bliski istok i sankcioni režim

Zabrinutost zbog pomorskih ruta na Bliskom istoku dodala je premiju globalnoj fleksibilnosti LNG tržišta. Pozicija Katara kao jednog od najvećih svetskih izvoznika LNG-a znači da poremećaji u području Ormuskog moreuza mogu uticati na evropske cene čak i pre nego što dođe do značajnijeg smanjenja fizičkih isporuka.

Istovremeno, evropski kupci se takmiče sa azijskim tržištima za fleksibilne terete—dostupnost brodova, troškovi transporta i uslovi osiguranja određuju koliko brzo se LNG može preusmeriti.

Dodatni rizik dolazi iz politike sankcija: predložena ograničenja pretovara ruskog LNG-a i njegovog transporta brodovima u vlasništvu kompanija iz EU pojačavaju tenziju između cilja smanjenja ruskih energetskih prihoda i zaštite konkurentnosti evropskih pomorskih kompanija.

Grčka kao osetljiv slučaj: infrastruktura menja funkciju

Položaj Grčke posebno je osetljiv jer flote pod kontrolom grčkih kompanija imaju značajnu ulogu u globalnom transportu LNG-a. Mere koje se primenjuju na brodove u vlasništvu kompanija iz EU mogle bi deo poslovanja preusmeriti ka operatorima izvan EU—bez uklanjanja ruskog LNG-a sa globalnog tržišta—pa spor prelazi pitanje energetske bezbednosti i ulazi u domen konkurentnosti brodarstva, vlasništva nad flotama i efikasnosti primene sankcija.

Podaci o fizičkim tokovima pokazuju da je jugoistočna Evropa danas bolje pozicionirana da odgovori na takve rizike nego pre nekoliko godina. LNG terminali u Grčkoj, Hrvatskoj i Italiji, domaća proizvodnja u Rumuniji, interkonekcije između Grčke i Bugarske te mađarska tranzitna mreža stvaraju više međusobno povezanih ruta za potrošnju, skladištenje i prekograničnu trgovinu.

Tokovi po državama: ko snabdeva domaće potrebe, a ko preuzima koridorsku ulogu

Grčka je tokom juna primila nešto više od 3 TWh kroz LNG terminale (na osnovu zaokruženih podataka), kao i približno 1,1 TWh iz Bugarske. Direktni izlazi ka krajnjim potrošačima iznosili su oko 4,2 TWh uz distribuciju od približno 0,8 TWh. Direktan izvoz nazad ka Bugarskoj ostao je ograničen.

Neposredna uloga grčkog sistema tokom juna bila je više usmerena na domaće potrebe nego na tranzit: dotoci iz Bugarske snabdevali su potrošnju i distribuciju uz samo skromne količine fizički upućene ka severu iz Grčke. Ipak, strateška vrednost ulaznog sistema ostaje ključna jer infrastruktura može menjati funkciju između domaće sigurnosti snabdevanja i regionalne isporuke zavisno od cenovnih razlika, nominacija i uslova u mreži.

Bugarska kao tranzitna platforma koja povezuje jug s koridorima

Bugarska je funkcionisala kao znatno veća tranzitna platforma. Njeni ukupni ulazni i izlazni tokovi bili su dominantno povezani s prenosom kroz mrežu uz dodatno snabdevanje preko pravaca Grčka–Komotini, Transjadranskog gasovoda i Grčko-bugarskog interkonektora; dodatne količine išle su ka Rumuniji.

Kombinacija tokova daje Bugarskoj centralnu poziciju za povezivanje grčkog LNG-a i Južnog gasnog koridora s Rumunijom i centralnom Evropom. Vrednost zemlje ne leži samo u domaćoj potrošnji već i u sposobnosti prijema gasa s juga, transporta ka severu i istoku te korišćenju skladišta ili mogućnosti obrnutog toka kada se tržišni uslovi promene.

Rumunija: proizvodnja koja hrani zalihe i regionalnu trgovinu

Rumunija je ostala najznačajniji centar domaće proizvodnje u obuhvaćenom gasnom tržištu jugoistočne Evrope. Domaća proizvodnja dostigla je približno 7 TWh tokom juna; dotoci iz Bugarske bili su oko 2,5 TWh. Ubrizgavanje u skladišta približilo se 3,6 TWh dok je izvoz ka Mađarskoj dostigao približno 1,9 TWh.

Rumunska proizvodnja tako služi tri namene: domaćoj potrošnji, obnavljanju zaliha i regionalnoj trgovini ka zapadu. Tempo razvoja proizvodnje zajedno s dostupnošću prenosne infrastrukture te dinamikom punjenja skladišta važni su ne samo unutar zemlje već šire—jer sezonska fleksibilnost omogućava da isti sistem zimi postane izvor isporuka iz skladišta.

Hrvatska preko Krka: LNG kao alat za skladištenje i snabdevanje regiona

Pozicija Hrvatske bila je oblikovana LNG pravcem preko Krka. Dotoci u terminal iznosili su približno 2,7 TWh naspram domaće proizvodnje od oko 0,45 TWh. Oko 1,45 TWh otišlo je ka Mađarskoj; približno 0,75 TWh usmereno je u skladišta; gotovo 0,8 TWh snabdevalo krajnje potrošače.

Zbog toga Hrvatska koristi LNG ne samo za domaću potrošnju već ga upotrebljava kao izvor za izvoz i skladištenje. Posebno važan detalj jeste da elektroenergetski sistem Hrvatske tokom juna ide “u suprotnom smeru”: oslanja se na neto uvoz električne energije od 772,3 GWh dok gasni sistem istovremeno snabdeva susedna tržišta.

Mađarska: višestruki ulazi koji povećavaju fleksibilnost uz cenu zagušenja

Mađarska kombinuje više ulaznih pravaca s domaćom proizvodnjom i značajnom tranzitnom aktivnošću. Ulazi u prenosni sistem dostigli su približno 6 TWh uz oko 2,4 TWh domaće proizvodnje; oko 1,9 TWh dolazilo je iz Rumunije; oko 1,5 TWh iz Hrvatske; dok je približno 0,5 TWh dolazilo iz Austrije.

Izlazi iz prenosnog sistema približili su se 4,7 TWh dok je oko 1,2 TWh usmereno ka skladištima; distribucija je apsorbovala gotovo 1,9 TWh. Ovi tokovi potvrđuju poziciju Mađarske kao potrošačkog tržišta i tranzitnog čvorišta koje povezuje jadranske pravce s rumunskim sektorom te austrijske sisteme šire centralne Evrope.

Diversifikacija ulaza daje fleksibilnost ali istovremeno povećava izloženost zagušenjima i konkurentskim regionalnim nominacijama: tokom intenzivnog punjenja skladišta vrednost garantovanog kapaciteta može značajno premašiti osnovnu razliku u ceni gasa kada poraste potreba zbog visokih temperatura ili poremećaja na jednom od pravaca.

Italija dominira obimom: letnja potrošnja raste zajedno s cenama električne energije

Italija posluje u znatno većem obimu nego druge posmatrane tačke sistema. Zemlja prima približno 16,5 TWh kroz LNG terminale i oko 28 TWh kroz širi sistem ulaznih tačaka u prenosnu mrežu uz dodatne dotoke iz Švajcarske i Austrije; domaća proizvodnja doprinosi sa približno 2,5 TWh.

Izlazi ka krajnjim potrošačima približili su se 28 TWh dok skladištenje apsorbuje gotovo 17 TWh; distribucija obuhvata oko 9 TWh. Italija tako podržava letnju potrošnju kao i proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana uz značajan program ubrizgavanja gasa u skladišta.

Povezanost gasnog i elektroenergetskog tržišta bila je vidljiva tokom juna: proizvodnja električne energije iz gasa povećana je za 30,7%, a cena električne energije porasla na najviši nivo u regionalnom poređenju—132,51 €/MWh. Pritom stoji računica troška goriva: svako povećanje TTF-a od 5 €/MWh povećava trošak goriva gasne elektrane sa efikasnošću od oko 50% za približno 10 €/MWh (pre troškova emisija ugljenika).

Zato jugoistočna Evropa postaje koridor fleksibilnosti

Mreža jugoistočne Evrope tokom juna nije bila organizovana oko jedinstvenog dominantnog pravca: grčki LNG snabdevao je domaću potrošnju uz potencijalni pristup severnim tržištima; Bugarska pružala prenosnu fleksibilnost; Rumunija kombinovala proizvodnju sa skladištenjem i izvoznim tokovima; Hrvatska usmeravala LNG ka Mađarskoj; Mađarska povezivala više regionalnih pravaca; a Italija apsorbovala najveće količine za potrošnju i skladištenje.

Diverzifikacija smanjuje zavisnost od jedne ulazne tačke ali ne eliminiše cenovni rizik—LNG terminali traže konkurentne terete po ceni koja ima smisla komercijalno; interkonektori zavise od raspoloživog kapaciteta; skladišta moraju biti popunjavana po održivim razlikama cena; a gasovodni sistemi zahtevaju usklađene nominacije te mehanizme balansiranja.

Kada infrastruktura menja funkciju između izvora prihoda

Najjača vrednost infrastrukture dolazi kada može da menja funkciju između više izvora prihoda: terminali ostvaruju korist kroz regasifikaciju kapaciteta rezervisanog za različite scenarije te kroz regionalni izvoz; interkonekcije imaju koristi od razlika nastalih zagušenjima ili potrebom za sigurnošću snabdevanja; skladišta donose prihod kroz sezonske razlike cena uz istovremeno pružanje usluga balansiranja te mogućnost vanrednog povlačenja gasa; a prenosni kapacitet postaje najvrednijim upravo kada fizički tokovi moraju da promene smer zbog novih okolnosti na tržištu ili logistici.

Tako se jun završio s TTF-om ispod nivoa sa početka meseca—dok Evropa nastavlja obnavljanje zaliha pod uticajem viših temperatura u elektroenergetskom sektoru te geopolitičke premije ugrađene u cenu energenata. Šireća mreža LNG terminala zajedno s proizvodnim centrima regiona omogućava da jugoistočna Evropa sve više deluje ne kao periferno krajnje tržište već kao ključan koridor evropske gasne fleksibilnosti.