Grčka jača ulogu regionalnog gasnog čvorišta: rast izvoza i LNG tokova podižu potražnju

Grčka je u prvoj polovini 2026. godine značajno ojačala svoju poziciju na regionalnom tržištu prirodnog gasa, pri čemu su rastući prekogranični tokovi postali glavni pokretač ukupnog povećanja potražnje, prema najnovijim podacima operatora transportnog sistema za gas DESFA. Istovremeno, veći izvoz i intenzivnija aktivnost u oblasti LNG-a dodatno učvršćuju ulogu zemlje kao tranzitnog čvorišta u jugoistočnoj Evropi.

Potražnja raste brže zbog spoljne tražnje

U periodu januar–jun 2026. godine ukupna potražnja za prirodnim gasom dostigla je 43,09 TWh, što predstavlja rast od 15,06% u odnosu na isti period 2025. godine (37,45 TWh). Najveći doprinos dolazi od spoljne tražnje: izvoz gasa porastao je na 8,72 TWh sa 2,86 TWh godinu dana ranije.

Domaća potrošnja je ostala uglavnom stabilna. Potrošnja unutar Grčke blago je smanjena za 0,64%, na 34,37 TWh (sa 34,59 TWh u prvih šest meseci 2025). Prema DESFA-i, manja potrošnja proizvođača električne energije uglavnom je nadoknađena većom potrošnjom industrijskih korisnika, sektora komprimovanog prirodnog gasa (CNG) i distributivnih mreža.

Uvoz gasa pratio je širi trend rasta tržišta i povećan je za 14,76% na godišnjem nivou, na 43,07 TWh.

LNG infrastruktura kao glavni ulaz: Revithusa vodi

LNG terminal Revithusa ostao je glavni ulazni punkt za uvoz gasa sa prijemom od 18,61 TWh, odnosno približno 43% ukupnog uvoza. Isporuke LNG-a preko ovog terminala povećane su za više od 25% u odnosu na prvu polovinu 2025. godine.

Ulazna tačka Sidirokastro zauzela je drugo mesto sa 15,47 TWh, dok je Nea Mesimvrija obradila 5,53 TWh. Uvoz preko plutajućeg LNG terminala Aleksandrupolis zabeležio je posebno jak rast: dostigao je 3,46 TWh, što je više nego trostruko u odnosu na prethodnu godinu.

Električna energija i dalje najveći oslonac domaće potrošnje

Proizvodnja električne energije ostala je najveći izvor domaće potražnje za gasom uprkos umerenoj korekciji naniže u odnosu na prethodnu godinu. Gasne elektrane potrošile su 22,41 TWh (prema 23,25 TWh u prvoj polovini prethodne godine), što odgovara oko 65% ukupne domaće potrošnje gasa.

Potrošnja distributivnih mreža porasla je na 8,08 TWh sa 7,69 TWh. Industrijski korisnici i CNG sektor zajedno povećali su tražnju na 3,88 TWh sa 3,65 TWh godinu dana ranije.

SAD vode među dobavljačima LNG-a

Sjedinjene Američke Države ostale su najveći snabdevač Grčke LNG-om tokom prve polovine 2026. godine. Američke isporuke dostigle su 12,67 TWh—oko 70% LNG količina isporučenih preko Revithuse—dok je Nigerija isporučila 4,16 TWh. Dodatne količine stigle su iz Egipta, Alžira i Mauritanije.

Ukupno su 24 LNG teretna broda isporučila 18,18 TWh gasa tokom posmatranog perioda. To se poredi sa istim periodom prethodne godine kada je bilo 27 isporuka koje su donele 14,66 TWh.

Širenje logistike: punjenje cisterni raste

Razvoj gasne infrastrukture nastavio se i van samih terminala i gasovoda. DESFA navodi dalji rast aktivnosti na punjenju LNG cisterni: broj snabdevenih kamiona porastao je na 537 tokom šestomesečnog perioda (sa 273 godinu dana ranije). Trgovani obim LNG-a udvostručen je na 24.641 kubni metar.

Energetski ekvivalent povećan je sa približno 0,08 TWh na 0,16 TWh—rast veći od 100% na godišnjem nivou—što ukazuje da se fleksibilnost snabdevanja oslanja ne samo na velike tačke prijema već i na širu distribuciju.

Značaj Grčke raste kroz izvoz i protok LNG-a

Podaci za prvu polovinu 2026. godine pokazuju da Grčka postaje sve značajniji deo tržišta prirodnog gasa u jugoistočnoj Evropi. Veći priliv LNG-a, rast izvoza i razvoj infrastrukture dodatno jačaju poziciju zemlje kao regionalnog energetskog koridora—istovremeno povećavajući fleksibilnost i sigurnost snabdevanja susednih tržišta.