Južna gasna interkonekcija Bosne i Hercegovine: LNG kao odgovor na rast troškova ruskog gasa

Predložena Južna gasna interkonekcija Bosne i Hercegovine dobija sve snažnije komercijalno, ali i geopolitičko opravdanje, u trenutku kada troškovi ruskog gasa postaju sve teži za domaćinstva, industriju i javne finansije. Preliminarne analize koje se oslanjaju na alternativu kroz Hrvatsku ukazuju da bi tečni prirodni gas (LNG) mogao da bude značajno jeftiniji od ruskih isporuka od kojih zemlja trenutno zavisi.

Procene AAFS-a: potencijalno niži računi uz LNG preko Krka

Kompanija AAFS Infrastructure and Energy, koju su vlasti odabrale za razvoj projekta, procenjuje da bi LNG dopreman preko hrvatskog LNG terminala Krk mogao biti oko 38% jeftiniji od postojećih isporuka ruskog gasa. Ova procena dolazi u periodu kada Gasprom priprema povećanje cena gasa za Bosnu i Hercegovinu za više od 14% tokom tekućeg kvartala, što dodatno pojačava pritisak na krajnje korisnike.

Prema scenariju koji navodi AAFS, domaćinstvo u Sarajevu koje godišnje troši oko 1.200 kubnih metara moglo bi da plaća račun približno 460 evra, naspram oko 860 evra prema sadašnjim cenama ruskog gasa. Važno je naglasiti da su ove projekcije preliminarne: konačni troškovi transporta, distribucije i rezervacije kapaciteta ne mogu se precizno utvrditi dok se ne definiše konačna konfiguracija gasovoda i model njegovog funkcionisanja.

Zašto je model snabdevanja ključan: više od same cene LNG-a

Predloženi pristup zasniva se na povezivanju Bosne i Hercegovine sa hrvatskim gasnim transportnim sistemom, a zatim i pristupu LNG terminalu Krk. Time bi zemlji bio omogućen ulaz u LNG isporuke morem, kao i mogućnost dugoročnijih ugovora o isporuci američkog gasa čije se cene često formiraju prema referentnoj Henry Hub berzi. Takvi aranžmani mogli bi da doprinesu transparentnijem formiranju cena i smanje zavisnost od odluka jednog dominantnog dobavljača.

Ipak, ekonomska isplativost projekta ne zavisi samo od cene samog LNG-a. Rezervacija kapaciteta na terminalu Krk, tarife hrvatskog transportnog sistema, stepen iskorišćenosti gasovoda, troškovi finansiranja i relativno malo tržište gasa u Bosni i Hercegovini trebalo bi da odrede da li očekivane uštede stvarno stignu do krajnjih potrošača. U scenariju niskog početnog iskorišćenja jedinični troškovi transporta mogli bi umanjiti deo projektovane cenovne prednosti.

Diverzifikacija kao zaštita: ranjivost postojećeg sistema

U pozadini komercijalnih računica ostaje strateški problem: postojeći sistem snabdevanja ostavlja Bosnu i Hercegovinu posebno ranjivom. Zemlja praktično nema značajnu diverzifikaciju izvora snabdevanja i oslanja se na jedan ulazni pravac za ruski gas. Uvođenje Južne gasne interkonekcije trebalo bi da obezbedi drugi pravac snabdevanja, ojača pregovaračku poziciju zemlje i pruži alternativu u slučaju ugovornih ili fizičkih prekida isporuka.

Status projekta: sporazum sa AAFS-om nakon međudržavnog okvira

Vlasti Federacije BiH pripremaju sporazum o implementaciji sa kompanijom AAFS nakon što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina u aprilu potpisale međudržavni sporazum o projektu. Tim dokumentom uspostavljen je okvir za prekograničnu izgradnju gasovoda, čime je inicijativa pomerena sa dugogodišnjeg zastoja izazvanog političkim i administrativnim preprekama.

Konačni test: obavezujući ugovori o kapacitetima

Konačni komercijalni test projekta svodi se na pitanje može li Bosna i Hercegovina obezbediti dovoljno velikih korisnika — poput sistema daljinskog grejanja, industrijskih potrošača i budućih gasnih elektrana — kako bi se pokrili fiksni troškovi gasovoda. Procena o oko 38% nižim troškovima predstavlja snažan argument za projekat, ali njegova finansijska održivost će zavisiti od obavezujućih ugovora o rezervaciji kapaciteta i tarifnog sistema koji može da izdrži promene na volatilnom LNG tržištu, kao i eventualne promene cena ruskog gasa.