Bugarska: proizvodnja električne energije skočila na godišnjem nivou, ali maj je pokazao veliku volatilnost

Bugarska je u maju 2026. godine ostvarila znatno viši nivo proizvodnje električne energije nego godinu dana ranije, uz istovremeni pad u odnosu na prethodni mesec. Za investitore i učesnike na tržištu to je važan signal: elektroenergetski sistem pokazuje veću godišnju proizvodnju, ali i izraženu mesečnu oscilaciju koja zavisi od vremenskih prilika, dinamike obnovljivih izvora i sezonskih promena potrošnje.

Proizvodnja pada u odnosu na april, ali raste na godišnjem nivou

U maju 2026. Bugarska je proizvela 3.057 GWh električne energije. U odnosu na april proizvodnja je smanjena za 18,7%, dok je u poređenju s istim mesecom 2025. porasla za 18,3%. Potrošnja električne energije pala je za 7,7% u odnosu na april i iznosila je 2.554 GWh.

Pad proizvodnje i potrošnje uklapa se u prelazak iz zimskog i ranog prolećnog perioda povećane potrošnje ka toplijem delu godine, kada opada potreba za grejanjem. Istovremeno, veća proizvodnja iz solarnih elektrana menja način angažovanja konvencionalnih kapaciteta.

Brži rast proizvodnje od potrošnje pojačava izvozni višak

U godišnjem poređenju slika je jasna: proizvodnja raste znatno brže (18,3%) od potrošnje (6,1%). Takav odnos ukazuje na veći izvozni višak električne energije i dodatno učvršćuje poziciju Bugarske kao jednog od glavnih snabdevača strujom Rumunije, Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Turske.

Energetska slika šireg sektora: gas zavisi od uvoza

Potrošnja prirodnog gasa dostigla je 217 miliona kubnih metara: niža je za 12,1% nego u aprilu, ali viša za 20,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Domaća proizvodnja gasa ostala je zanemarljiva—ispod 0,5 miliona kubnih metara—što znači da bugarska privreda gotovo u potpunosti zavisi od uvoza.

Naftni derivati: rast potrošnje dizela i mešani trendovi benzina

Kod bezolovnog benzina zabeležen je pad proizvodnje za 0,8% na 127.000 tona, dok je potrošnja porasla za 7,4% na 58.000 tona. Proizvodnja dizela povećana je za 2,8% na 253.000 tona, a potrošnja je zabeležila snažan rast od 41,3%, dostigavši 236.000 tona.

Neuobičajeno visok porast potrošnje dizela ukazuje na intenzivniju aktivnost u transportu, građevinarstvu, logistici i industriji; međutim, naglašeno je da su mesečna kretanja verovatno delimično pod uticajem promena zaliha.

LPG i čvrsta goriva: kontinuitet koji komplikuje tranziciju

Potrošnja LPG-a porasla je za 14,3% na 32.000 tona uz nepromenjenu domaću proizvodnju od 7.000 tona. Proizvodnja čvrstih goriva povećana je za 33,7% na 834.000 tona, dok je njihova potrošnja porasla za 29,6% na 884.000 tona.

Kontinuirano oslanjanje na čvrsta goriva pokazuje složenost energetske tranzicije u Bugarskoj: nuklearna energija i obnovljivi izvori jačaju poziciju zemlje u proizvodnji električne energije sa niskim emisijama ugljenika, ali ugalj ostaje važan zbog fleksibilnosti sistema—uključujući obezbeđivanje kapaciteta kada su drugi izvori ograničeni.

Izvoz raste zajedno s potrebom za mrežom i fleksibilnošću

Rast izvoza električne energije može povećati prihode proizvođača. Ipak, tekst ističe da to istovremeno pojačava značaj ulaganja u jačanje prenosne mreže i razvoj fleksibilnih kapaciteta koji mogu da upravljaju sve intenzivnijim prekograničnim tokovima.

Podaci za maj 2026. tako potvrđuju obrazac po kome Bugarska proizvodi više nego godinu dana ranije dok domaća potrošnja raste sporije—što dodatno učvršćuje njenu ulogu regionalnog tržišta za balansiranje sistema i izvoznika električne energije. Posebno dolazi do izražaja kada ograničenja rada nuklearnih elektrana ili slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjuju raspoloživu ponudu severnije u regionu.