LNG prilivi jačaju u Jugoistočnoj Evropi, ali cene struje ostaju pod pritiskom

Jugoistočna Evropa je u nedelji 25 zabeležila jačanje LNG tokova, što na prvi pogled sugeriše stabilniji gasni bilans. Ipak, kretanje cena električne energije u većem delu regiona pokazalo je da dodatna dostupnost goriva ne mora automatski da se pretvori u niže troškove proizvodnje struje.

LNG prilivi rastu, ali se cenovni efekat razdvaja od logistike

Prema podacima za nedelju 25, Grčka je zabeležila LNG prilive od 722,23 GWh, što predstavlja rast od 19,7% na nedeljnom nivou. Italija je primila 4.004,02 GWh uz povećanje od 5,27%, dok su hrvatski LNG prilivi ostali uglavnom stabilni na 635,84 GWh, uz minimalan pad od 0,8%.

Ovi brojevi ukazuju na dobro snabdeven gasni sistem. Međutim, cene električne energije su uprkos tome porasle u većem delu Jugoistočne Evrope. Ta divergencija je ključna za razumevanje tržišta: LNG infrastruktura poboljšava sigurnost snabdevanja gasom i obezbeđuje gorivo za gasne elektrane, ali ne garantuje niže cene struje kada gasne jedinice moraju češće i intenzivnije da rade.

Gasne elektrane rade više: proizvodnja iz SEE porasla za 32,3%

U nedelji 25 proizvodnja iz gasnih elektrana u SEE porasla je za 32,3%. To potvrđuje sve veću zavisnost sistema od upravljivih termo kapaciteta kada se elektroenergetski fundamentalni uslovi zategnu. Drugim rečima, dostupnost LNG-a može povećati operativnu sposobnost sistema da odgovori na potrebu za fleksibilnošću, ali cenovni ishod zavisi od toga koliko često sistem mora da koristi tu fleksibilnost.

Grčka: više LNG-a i obnovljivi izvori guraju cenu nadole

Grčka posebno ilustruje kako se cenovni efekti mogu razlikovati od zemlje do zemlje. Snažniji LNG prilivi u kombinaciji sa većom proizvodnjom iz obnovljivih izvora doprineli su padu cena električne energije na 85,50 €/MWh. U tom scenariju gasna infrastruktura je podržala fleksibilnost sistema, dok su obnovljivi izvori i tržišna pozicija imali veći uticaj na konačnu cenu.

Italija i Hrvatska: gorivo je dostupno, ali sistem ostaje zategnut

Italija je imala suprotan razvoj uprkos oporavku LNG priliva. Ostala je najskuplje tržište u SEE sa cenom od 127,69 €/MWh. Prema navodima iz teksta, ključni faktor nije bio manjak goriva već strukturna zategnutost elektroenergetskog sistema: visoka potražnja, slabija hidro proizvodnja, smanjena energija vetra i snažan rast termo dispečinga. Gas je bio dostupan, ali su sistemu bile potrebne značajne upravljive kapacitete i dodatni uvoz kako bi se pokrila tražnja.

Hrvatska potvrđuje sličan obrazac. Iako su LNG prilivi ostali stabilni, cene električne energije porasle su za 11,2% na 102,36 €/MWh. Rast cena povezan je sa jačom potrošnjom, slabijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i većom zavisnosti od uvoza. Stabilno snabdevanje gasom nije sprečilo repricing na tržištu električne energije—što dodatno naglašava razdvajanje između logistike goriva i formiranja cena struje.

Šta to znači za investitore: fokus se pomera sa “kapaciteta” na “efikasnu konverziju”

Kroz nedelju 25 vidi se da LNG infrastruktura sve češće funkcioniše kao omogućivač fleksibilnosti umesto kao direktan stabilizator cena. Ona obezbeđuje da gasne elektrane mogu da reaguju kada je potrebno, ali cenovni efekat zavisi od toga koliko često elektroenergetski sistem traži tu fleksibilnost.

Za investitore i učesnike na tržištu ključna pitanja se zato menjaju: više nije dovoljno gledati samo kapacitet uvoza LNG-a. Presudno postaje koliko efikasno taj gas može da se pretvori u vrednost unutar elektroenergetskog sistema—od interakcije između fleksibilnih elektrana i ograničenja mreže do balansnih mehanizama i prekogranične trgovine.

U celini posmatrano, Jugoistočna Evropa je pokazala da čak ni dobro snabdeven gasni sistem ne može u potpunosti da izoluje tržište električne energije od volatilnosti kada se istovremeno zategnu fundamentalni uslovi u elektroenergetskom sektoru.

Virtu.Energy