Pad cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi ne briše rizik skupog gasa

Jugoistočna Evropa je tokom 21. nedelje zabeležila pad cena električne energije, ali je tržište prirodnog gasa poslalo znatno drugačiji signal. Taj raskorak je važan za investitore i potrošače jer niže račune za struju ne prati automatsko smanjenje troškova goriva, što posebno pogađa proizvodnju iz gasnih elektrana, industriju i sisteme daljinskog grejanja.

Gas ostaje strukturno skup uprkos slabijoj potražnji za strujom

Referentni terminski ugovor za gas na TTF-u sa isporukom u narednom mesecu imao je prosečnu cenu od 49,9 €/MWh, što predstavlja rast od 5% u odnosu na prethodnu nedelju. Jednomesečni terminski ugovor se u trenutku objavljivanja izveštaja trgovao na nivou od 46,460 €/MWh. Iako to ne ukazuje na kriznu volatilnost, nivo cena se i dalje ocenjuje kao strukturno visok u poređenju sa onim što je bilo uobičajeno pre energetske krize.

Pad cena električne energije objašnjava se slabijom potražnjom, povećanom proizvodnjom iz solarnih elektrana i smanjenim angažovanjem termoelektrana. Međutim, prirodni gas ostaje skup jer tržište i dalje uračunava geopolitičke rizike, konkurenciju za LNG (tečni prirodni gas) i potrebe za popunjavanjem skladišta tokom letnjeg perioda.

Pritisak na profitabilnost gasnih elektrana i volatilnije korišćenje kapaciteta

Za proizvođače električne energije iz gasnih elektrana to znači da profitabilnost ostaje pod pritiskom. Regionalna proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena je za 6,6%, dok je ukupna proizvodnja iz termoelektrana pala za 5%. Mađarska je zabeležila najveći pad termoenergetske proizvodnje, dok je Grčka povećala proizvodnju iz gasnih elektrana kako bi nadoknadila slabiju proizvodnju iz vetroelektrana i hidroelektrana.

Kombinacija visokih troškova goriva i promenljivih tržišnih uslova vodi ka volatilnijem okruženju za angažovanje kapaciteta. Gasne elektrane ostaju neophodne zbog fleksibilnosti, ali ih visoki troškovi čine skupljim marginalnim proizvođačima—pa sve češće rade u periodima nestašice energije ili balansiranja sistema umesto kao stabilan oslonac bazne proizvodnje.

Industrija ostaje izložena cenama gasa uprkos padu struje

Rizik za industrijske potrošače širi se van tržišta električne energije. Hemijska industrija, metalurgija, prehrambena industrija, proizvodnja keramike i stakla, kao i sistemi daljinskog grejanja—navedeni su kao sektori koji ostaju snažno izloženi cenama prirodnog gasa čak i kada cene struje padaju.

Zbog toga pitanje konkurentnosti privrede dobija strateški značaj: izvoznici koji posluju sa kupcima u Evropskoj uniji suočavaju se s nestabilnim energetskim troškovima, pritiskom obračuna emisija ugljenika i dodatnim zahtevima povezanim sa CBAM mehanizmom (Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika). Skup prirodni gas dodaje još jedan sloj neizvesnosti posebno tamo gde elektrifikacija nije završena ili je tehnički teško izvediva.

LNG rute i geopolitički rizici drže “bezbednosnu premiju” u cenama

Izveštaj povezuje zategnutost evropskog tržišta gasa sa rizicima po rute snabdevanja LNG-om kroz Ormuski moreuz, kao i sa širom geopolitičkom nestabilnošću. U takvom kontekstu, bezbednosna premija ostaje prisutna u evropskim cenama gasa čak i kada kratkoročna ravnoteža ponude i potražnje deluje stabilno.

Podaci o tokovima LNG-a dodatno pokazuju osetljivost regionalnih lanaca snabdevanja: uvoz LNG-a u Grčku smanjen je za 7,3%, u Italiju za 1,96%, dok je u Hrvatskoj zabeležen pad od 2% u odnosu na prethodnu nedelju. Iako su to relativno umerena nedeljna kretanja, ona ukazuju da energetska bezbednost Jugoistočne Evrope sve više zavisi od raspoloživosti LNG terminala, globalnih tokova tečnog prirodnog gasa, pristupa skladištima i fleksibilnosti prekograničnih gasovoda.

Zašto to jača argumente za elektrifikaciju i domaće izvore

U takvim uslovima raste vrednost rešenja koja smanjuju oslanjanje na skupi gas—posebno skladištenja energije, upravljanja potrošnjom i fleksibilnosti sistema kroz hidroelektrane i prekogranično balansiranje. Izveštaj zato navodi da visoke cene gasa povećavaju privlačnost obnovljive električne energije niskih marginalnih troškova za industrijske potrošače, naročito kada se kombinuje sa sistemima skladištenja energije i dugoročnim ugovorima o kupovini električne energije (PPA).

Pravac inicijative AccelerateEU—na koji se izveštaj poziva—zasnovan je na istoj logici: smanjiti zavisnost od nestabilnih uvoznih fosilnih goriva i povećati otpornost energetskog sistema kroz domaće izvore čiste energije i ubrzanu elektrifikaciju.

Podeljeno tržište nastavlja da utiče na investicione odluke

Dvadeset prva nedelja tako pokazuje postojanje podeljenog energetskog tržišta: cene električne energije pale su zahvaljujući većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i slabijoj potražnji, dok su cene prirodnog gasa ostale visoke zbog strukturne zavisnosti Evrope od uvoza energije i geopolitičke premije rizika koja još nije uklonjena. Upravo taj raskorak između dva tržišta verovatno će nastaviti da oblikuje investicione odluke, energetsku politiku i tempo energetske tranzicije u Jugoistočnoj Evropi tokom narednih godina.