Srbija zadržava nepromenjene regulisane cene gasa uprkos skoku evropskih veleprodajnih cena

Srbija će i dalje držati regulisane cene gasa za domaćinstva nepromenjenim, čak i dok se evropsko tržište suočava sa rastućim pritiscima na troškove energije. Iako takva odluka štiti potrošače pred zimsku grejnu sezonu, ona istovremeno povećava finansijski teret za snabdevača i potencijalno otvara pitanje održivosti marži u scenariju dužeg rasta referentnih cena.

U pozadini odluke je nagli skok veleprodajnih cena gasa u Evropi: od aprila su porasle za gotovo 30%, dostigavši približno 65 evra po MWh. Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović naveo je i da je Brent iznad 90 dolara po barelu, što dodatno pojačava pritisak na energetske troškove.

Zašto domaćinstva ostaju bez korekcije tarifa

Srbija se oslanja na ugovor o snabdevanju iz Rusije čija je cena indeksirana prema ceni nafte, a ne direktno vezana za kretanje cena na evropskim gasnim čvorištima. Bajatović je rekao da većina srpskih industrijskih potrošača nastavlja da dobija gas u okviru dugoročnog aranžmana, pri čemu formula obračuna cene daje određenu zaštitu od kratkoročne volatilnosti tržišta gasa.

On očekuje da će uticaj rasta ostati podnošljiv sve dok sirova nafta Brent bude ispod 100 dolara po barelu. Rast veleprodajnih cena Bajatović pripisuje većoj potražnji u Evropi i Aziji, sporijem punjenju skladišta u EU, ograničenoj ponudi LNG-a i postepenom smanjenju uvoza ruskog gasa u Evropu.

Rizik se prebacuje: ko plaća razliku

Odluka o zadržavanju nepromenjenih tarifa za domaćinstva ima jasnu socijalnu dimenziju, ali istovremeno povećava tržišni rizik za Srbijagas, a potencijalno i za bilans države. U slučaju dugotrajnog rasta troškova u ugovorima indeksiranim prema nafti, bez odgovarajućeg povećanja tarifa, marža kompanije bi se smanjivala—osim ako se razlika ne pokriva kroz unakrsne subvencije, akumuliranu likvidnost ili budžetsku podršku.

Drugim rečima, stabilnost računa za domaćinstva zavisi od toga koliko dugo će referentna cena ostati u granicama koje Bajatović smatra podnošljivim, kao i od toga da li će kompanija moći da apsorbuje eventualne razlike između nabavnih troškova i regulisanih prihoda.

Zalihe daju prostor pred zimu

Srbijagas ističe relativno snažnu poziciju kada su u pitanju zalihe gasa. Podzemno skladište Banatski Dvor popunjeno je približno 93%, sa oko 482 miliona kubnih metara gasa. Dodatne srpske rezerve dopunjavaju se iz Mađarske brzinom od 1–1,2 miliona kubnih metara dnevno.

Istovremeno se nastavlja proširenje Banatskog Dvora uprkos kašnjenjima povezanima sa međunarodnim sankcijama: izbušeno je šest od planiranih 12 novih bušotina, kompresorska oprema je nabavljena, a očekuje se početak izgradnje dodatne proizvodne linije. Nakon unapređenja maksimalni kapacitet povlačenja trebalo bi da dostigne 12 miliona kubnih metara dnevno.

Alternativni pravci i produženje ugovora

Srbija razmatra i alternativne pravce snabdevanja preko Azerbejdžana, Grčke, Turske i tržišta severozapadne Evrope, iako su ti pravci trenutno skuplji od ruskog gasa. Radovi napreduju na gasnoj interkonekciji sa Rumunijom, kao i na predloženoj gasnoj elektrani u blizini Niša koja se razvija uz saradnju sa Azerbejdžanom.

Bajatović očekuje da isporuke ruskog gasa ostanu neometane pre 1. januara 2028. godine i izrazio je uverenje da će ugovor o snabdevanju biti produžen. Neposredna situacija pred zimu deluje stabilno, ali održavanje nepromenjenih cena za domaćinstva postaje sve zahtevnije ukoliko cena nafte ostane iznad 90 dolara po barelu, ako LNG tržište dodatno zaoštri uslove ili ako geopolitička ograničenja poremete postojeće ugovorne i platne aranžmane.