BESS prelazi iz dodatne prednosti u ključni element tržišne vrednosti u jugoistočnoj Evropi

Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) postaju jedna od najjasnije definisanih investicionih tema na tržištu električne energije jugoistočne Evrope, jer se tržišna dinamika sve više pretvara u izvor finansijske vrednosti. Podaci za dvadeset prvu nedelju 2026. godine ukazuju na kombinaciju koja menja način na koji investitori gledaju održivost projekata: regionalna proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 8,1%, dok je proizvodnja iz termoelektrana smanjena za 5%. Istovremeno, neto uvoz električne energije pao je za 34,6%, a više tržišta zabeležilo je značajan pad cena.

Pad cena pojačava značaj fleksibilnosti

Najsnažniji signal dolazi upravo iz kretanja cena. Prosečna nedeljna cena u Srbiji pala je za 16,7%, na 81,24 €/MWh, dok su i Rumunija i Mađarska zabeležile značajne cenovne korekcije. Italija je, međutim, ostala tržište sa visokim cenama od 116,31 €/MWh, što znači da se regionalne razlike u cenama i dalje jasno osećaju.

U takvom okruženju ekonomika BESS sistema se poboljšava jer se dnevni profili sve češće „prelamaju“ usled intenzivne solarne proizvodnje. Kada solarna energija obara cene tokom dana, a potražnja i cene rastu u večernjim vršnim satima, skladištenje dobija osnovu da ostvaruje vrednost kroz razliku između niskih i visokih cena: puni se kada je energija jeftinija, a prazni kada tržište traži fleksibilne količine po višim cenama.

Od rizika solarne kanibalizacije ka upravljanju vremenom isporuke

Za Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku ova promena utiče na procenu finansijske održivosti projekata. Samostalni solarni projekti suočavaju se sa rastućim rizikom solarne kanibalizacije — pritiskom na prihode kada veći broj solarnih elektrana proizvodi energiju istovremeno i obara tržišne cene. Nasuprot tome, kombinovani portfelji koji objedinjuju solarne elektrane i skladištenje mogu očuvati kvalitet i stabilnost prihoda.

Poruka je jasna: fokus se postepeno pomera sa same količine proizvedene energije ka sposobnosti da se vreme isporuke prilagodi tržištu. To znači da BESS ne služi samo kao tehnički dodatak infrastrukturi već kao mehanizam koji pomaže da se energija plasira onda kada ima veću ekonomsku vrednost.

Promena energetskog miksa smanjuje potrebu za konvencionalnim oslanjanjem

Regionalni elektroenergetski sistem već pokazuje znakove tranzicije. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora dostigla je 3,75 TWh, dok je hidroelektrična proizvodnja ostala relativno stabilna na 3,95 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz termoelektrana pala je na 3,84 TWh. Drugim rečima, zajednička proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidroelektrana premašila je proizvodnju iz termoelektrana, čime se smanjuje potreba za uvozom električne energije i slabi uticaj konvencionalnih elektrana na formiranje granične tržišne cene.

Više izvora prihoda umesto oslanjanja na jednu polugu

Takvo okruženje otvara više načina da BESS generiše prihod. U tekstu su izdvojeni tržišna arbitraža između niskih i visokih cena; smanjenje troškova neuravnoteženosti sistema; ublažavanje ograničenja proizvodnje iz obnovljivih izvora; pružanje pomoćnih sistemskih usluga; podrška stabilnosti elektroenergetske mreže; kao i povećanje pouzdanosti isporuke energije u okviru PPA ugovora.

Naglašava se da najuspešniji projekti neće zavisiti od jednog izvora prihoda. Njihova konkurentnost treba da se zasniva na kombinovanju više usluga kroz tržišne, ugovorene i sistemske mehanizme.

Kada se preklopi nekoliko uslova, investicioni potencijal raste

Investicioni potencijal najveći je tamo gde se preklapaju tri faktora: visoka penetracija solarne energije; ograničenja na prenosnoj mreži; i oporavak cena tokom večernjih sati. Jugoistočna Evropa sve više ispunjava sva tri kriterijuma. Zbog toga bi baterijski sistemi trebalo posebno da dobijaju značaj u blizini velikih solarnih zona, industrijskih centara potrošnje, međunarodnih interkonekcija i područja sa slabije razvijenom mrežnom infrastrukturom.

Dodatno, trajna cenovna premija Italije jača investicionu logiku skladištenja energije. Ako BESS sistemi omoguće premeštanje proizvodnje iz obnovljivih izvora u periode sa višim cenama i povoljnijim izvoznim mogućnostima, mogu podržati profitabilnije strategije izvoza električne energije — dok bez skladištenja proizvođači ostaju izloženi niskim tržišnim cenama upravo u satima kada najveći broj solarnih elektrana proizvodi energiju.

Kako kreditni rizik postaje sofisticiraniji

Za finansijske institucije i kreditore razvoj BESS projekata menja tradicionalni okvir procene rizika. Projekat obnovljivih izvora ne može se ocenjivati samo kroz instalisanu snagu, očekivanu proizvodnju i prosečnu cenu električne energije. Potrebno je analizirati ostvarene satne cene; verovatnoću ograničenja proizvodnje; uslove priključenja na mrežu; degradaciju baterijskih sistema; strategiju cikliranja; pristup tržištima balansiranja; kao i strukturu ugovora o otkupu energije.

CBAM dodatno podstiče potražnju za pouzdanijom zelenom energijom

Dodatnu dimenziju donosi mehanizam CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). Industrijski potrošači u Srbiji i širem regionu sve više će imati potrebu za dokazivom električnom energijom sa niskim emisijama ugljenika. U tom smislu skladištenje može pomoći da se proizvodnja iz obnovljivih izvora pretvori u stabilnije i pouzdanije profile isporuke, čime raste komercijalna vrednost zelenih PPA ugovora za kompanije koje izvoze na tržište Evropske unije.

Dvadeset prva nedelja tako ukazuje na jasan pravac razvoja: jugoistočna Evropa prelazi iz faze intenzivne izgradnje proizvodnih kapaciteta ka fazi ulaganja u fleksibilnost elektroenergetskog sistema. Iako će solarna energija nastaviti da raste, najvredniji i finansijski najodrživiji projekti biće oni koji mogu da kontrolišu vreme isporuke energije, smanje izloženost neuravnoteženosti sistema i ostvare dodatnu vrednost kroz upravljanje tržišnom volatilnošću — a ne samo kroz količinu proizvedene električne energije tokom najintenzivnijeg sunčevog zračenja.